(A)funkcije materije u okviru slike?
(o radovima Korine Gubik)

Na poèetku karijere, nakon zakoraèenja u svetove izlagaèkog, posle prve samostalne izložbe i priznanja Novosadskog salona, kada prodje uzbudjenje i posebnost prvog pojavljivanja, više ništa nije kao ranije. Korina Gubik sprema svoju master odbranu i izložbu. Izložbom u novosadskoj Galeriji Podrum, ove godine, pokazala je kako drugaèiji pogled može biti univerzalan i uputno intrigantan. Naime, smelom postavkom i ozbiljnim pristupom ona nam otkriva neka od moguæih lica materijalnosti u svom radu.

Pitanje materijalnosti u umetnièkom delu savremenog doba prilièno je kontradiktorno postavljeno zbog prisustva novih tehnologija, pre svega digitalnih, u današnjoj umetnièkoj produkciji. Takvu naglu promenu i odsustvo taktilnog i prirodnog u savremenim umetnièkim delima ponegde mogu nadoknaditi stvaraoci poput Korine Gubik, oni koji misle samom zateèenom materijom poštujuæi njenu dovoljnost i opštu svrhu. Zahvaljujuæi interesantnoj zamisli koja prethodi ovom procesu u okviru oponentnih pojmova i pojava u prirodi, mlada autorka stvara ciklus snažne konceptualne svežine.

Svakako, u poèetku tretiranja jute, pronadjenog drveta, stiropora ili nekog drugog materijala koji sobom nosi prethodni život, (onaj u kome još nije bio delom umetnièkog rada), ona pristupa pomoæu neke vrste objektivne percepcije postavljajuæi centar vizuelnog zbivanja u odnosima grubih kontrastnih karaktera materije. Materija je u ovom sluèaju i povod i posledica radnog èina, nosioc i rastvaraè poèetne afunkcije zateèene stvari. To nije jedini metod putem koje se materija ostvaruje. Dakle, simulirajuæi grube teksture maltera, utisak unutarnjeg u bezbojnim površinama dodatno je pojaèan. Takodje, ekseri se veoma èesto pojavljuju u ovim radovima.Svojom simbolikom volje i èvrstine akcentuju napetost izvršavajuæi ulogu kratkih linija koje asociraju na niti dešavanja, svojstvenu kontrolisanu akciju. Naravno da ne možemo nabrojati sve materijale/materije kojima se Korina Gubik koristi, ali kuriozitet je naglasiti èinjenicu da je jedan njen rad satkan od bojenog pirinèa u crno, od mnoštva zrna sastavljenih u zgusnutoj celini, u punom velikom formatu. Nakon što je saznao kako je slika nastala, posmatraè ostaje zbunjen!

Marljivo i predano u ideji koja ne gubi kontinuitet nijednog trenutka, umetnica ukazuje na višeslojnost svoga dela. Radove nabijene primarnom energijom i ponekad smeštenim u kontekst proizvoda, katkad u temi sukobljavanja ili opreènosti, veže zajednièki imenitelj u vidu uvek prisutne nenametljive dosetke/domisli u nazivu rada. Rada ili slike? Pita se i autorka, ispitivajuæi sebe i druge koja je granica izmedju slike i objekta, slike i skulpture, slike i instalacije i tako u krug?

Zapitanost se na trenutak zaustavi u domenu apsolutne naravnosti, i sve odiše onim momentom kada smo naišli na nešto izazovno u našoj životnoj okolini. Pronašli i upalila nam se lampica. U nekoj garaži, šupi, na gradilištu. Možda u nekom prošlom vremenu? Rad Kièma upravo je takav.Kao da dolazi iz drugih vremena a ima svoje mesto i u tehnološkoj eri.Ipak, zadivljuje nas koliko puta se lampica/ideja upali Korini Gubik, kako njena invencija uvek iznadje atraktivan kreativni put.

A koliko je njen angažman slikarski, majstorski ili vajarski, sa druge strane fakturalan, ostaje da prosudite sami tragajuæi u njenom lavirintu asocijacija. Do sledeæeg Korininog susreta sa nekom odbaèenom stvari išÃ¨ekujemo novu seriju radova, nestrpljivo.

Kada se danas ideje klasiènog enformela ponovo oživljavaju, intencije su na prvi pogled iskljuèivo formalne – ispitivanje granice tradicionalne slike kao medija. Izuzetan senzibilitet za materiju Korini Gubik dopušta da do tanèina ispita i razume njena svojstva. Rešenost da se sa takvim istraživanjima ide do krajnjih konsekvenci, treba shvatiti kao poziv da se zaviri i s one strane slike, gde stupamo na teren dinamièkog shvatanja prostora likovnog dela, ali i njegovog konteksta u širokom smislu. Otuda, sa jedne strane, opsesivno ponavljanje, gradacija i podvlaèenje istog, gradivnog materijala – materije, a, sa druge strane, povezivanje i suoèavanje sa radikalno drugaèijim, drugim. Argan je, povodom slikarstva Alberta Burija, isticao da je tragedija u èinjenici da su svest i materija date neodvojivo jedna od druge. Moguænost da više od pola veka kasnije ova istraživanja, zahvaljujuæi liènom doživljaju mlade umetnice, u datim okolnostima budu ponovo aktuelna i duboko potresna, takoðe govori o kontekstu i nesluæenom usložnjavanju pitanja prostora i dejstva umetnièkog dela uopšte.