Nalazite se na arhiviranoj verziji Art magazina

Najstariji tragovi Arkanjske civilizacije su u neposrednoj blizini Koviljskog manastira. Pre izvesnog vremena otkriveni su temelji jednobrodne crkve postavljeni u smeru istok-zapad i ostaci grobova oivièeni kamenim blokovima, u obliku šajke sa izdignutim pramcem. Kameni blokovi velièine 25 x 50 x 10 cm su istog porekla kao i oni pronaĂ°eni na grobnicama. Pretpostavka je da je kamen vulkanskog porekla koji se i danas nalazi po obodima Fruške Gore.

Prilikom izgradnje mosta na Dunavu, koji se jednim stubom oslanja u Arkanjski rit, mostograditelji su naišli na prepreku. Jedan od šipova se polomio pri zabijanju u temelj. Radovi su obustavljeni i uz veliki napor kesondĹľija i ronilaca prepreka je izvaĂ°ena sa dna Dunava. Bio je to bronzani kovèeg - škrinja.

ARKANJSKA ŠKRINJA

Kada je sa dna Dunava škrinja izvuèena na svetlo dana, prisutni posmatraèi, ronioci i neimari bili su zateèeni lepotom zelenih reljefa na površini bronzanog kovèega. Detaljnijim posmatranjem i analiziranjem kovèega i reljefa, na kome je bio prikazan biljni i Ĺľivotinjski svet, uoèeno je da je kovèeg veoma precizno zaptiven pèelinjim voskom.

Ekipa eminentnih arheologa i struènjaka pristupila je zvaniènom otvaranju škrinje. Zahvaljujuæi pèelinjem vosku kao zaptivaèu, svi predmeti su ostali u nepromenjenom obliku, onako kako su prvi put bili stavljeni. Odmah je zapaĹľen model jednobrodne crkve izraĂ°en od bronze. Ovaj model crkve dovodi se u neposrednu vezu sa pronaĂ°enim temeljima u blizini Koviljskog manastira. Arheološkim metodama je dokazano da ova dva pronalaska potièu iz istog vremenskog perioda. Bezbroj drugih predmeta je u fazi analiziranja i pomnog prouèavanja.

OSMATRA�NICA / CRVENA STENA

Na domak Arkanja se nalazi Crvena stena. Dominira na široko, u nedogled razlivenom Dunavu. Ona je osmatraènica, a sa nje se vidi nadaleko svaki ploveæi objekt.

Zadatak Ĺľitelja Crvene stene je da dimom, ili ogledalima, vatrom, obavesti arkanjske ratnike o dolasku stranaca. Naziv Crvena stena dobija po svojoj osobitoj crvenoj boji, koja je proistekla od boje kuæa i odbrambenim bedema koji su saèinjeni od peèene crvene gline. Po fortifikacionom planu, grade se bedemi, zgrade, barutane, konjušnice I bunari. Na stene i izidani lomljeni kamen lepi se glina izvaĂ°ena tu, na domak samog utvrĂ°enja. Potom se opasuje velikom kolièinom upaljenog drveta, jakom vatrom, i tako peèe. Glina je puna gvožða i prilikom peèenja postaje purpurno crvena.

Trgovaèki brodovi, koji su plovili prema Crnom moru, ili se vraæali u srce Evrope, nosili su najrazlièitije tovare robe. Unapred su znali da æe proæi pored nadaleko poznate Crvene stene i da su u obavezi da deo svoje robe predaju ratnicima civilizacije arkanjske. Zauzvrat, dobijali su loce-vodièe, koji su ih provodili kroz splet ploveæinh tokova ogromnog rita.

NASELJE NA VODI / ARKA-ŠAJKA

Naziv koji nosi današnji Arkanj zasigurno potièe od imena Noeve arke. Reè je o civilizaciji koja je Ĺľivela na vodi, odnosno na plovnim objektima. Ovo je zakljuèeno na osnovu bogatog sadrĹľaja škrinje predmetima koji su predstavljali šajke najrazlièitijih oblika i namene.

Simboli i personifikacija Arkanjskog naroda su šajke u obliku goveèeta, zmaja, ptice, jednoroga... Verovanje i poštovanje prirode ovog naroda uoèljivo je iz prikaza, dakako opet šajki, koje prevoze tek isklijalo Ĺľito, drvo - lipu, blokove rude i najrazlièitiji tovar od vaĹľnosti za opstanak i Ĺľivot na vodi. Ratni brod govori o ratnièkoj veštini. Postojale su èitave flote ratnih brodova koje zaèudo nisu bile naoruĹľane. Sva strategija odbrane sastojala se u namamljivanju neprijatelja u moèvare Arkanja. Dublji gaz njihovih èamaca zaglavljivao ih je u mulju. Po pravilu ostajali su zarobljeni u spletu prirodnih kanala poznatih samo starosedeocima - šajkašima.

PREDSTAVA VELIKE BOGINJE / ARKANJSKA PRINCEZA

Kult velike boginje Arkanjske princeze predstavljana je u najrazlièitije ukrašenim šajkama; u sedeæem poloĹľaju, naga i ogrnuta lanenim suknom.

Pretpostavlja se da je prilikom procesije, za vreme sahrane Arkanjske princeze, šajka pretovarena zagrobnim predmetima i relikvijama smeštenih u kovèegu, potonula zbog jakog nevremena, upravo na mestu gde je izvuèen èuveni reljefni kovèeg.

KOMUNIKACIJA SA DRUGIM NARODIMA I KULTURAMA

Po naèinu izgradnje šajki oèigledno je da su graditelji poznavali tehniku plovidbe sliènu severnim narodima u Evropi. DuĹľina šajki doseĹľe i 25 metara sa maksimalnom širinom do 5 metara, a debljinom daske 2,5 cm. To ukazuje na sliènost sa vikinškim plovilima. Postojanje osovine na dnu šajki omoguæavalo je da se koriste i kao transportna kola sa volovskom zapregom. Pokretljivost rekama, a ne retko i morskim vodama, govori o velikoj komunikacionoj sposobnosti ovog naroda. To dokazuju tragovi arkanjskih šajki naĂ°enih na ušĂ¦u Odre u Baltièko more kao i u toku Rajne koja ih je vezivala sa Severnim morem. NajèešĂ¦e su koristili njima dobro poznate puteve kroz podruèja delova svog naroda; naroda koga su saèinjavali ljudi iskljuèivo svetlih oèiju, lociranih izmeĂ°u Visle i Odre. Sa putovanja su èesto donosili nove vrste Ĺľivotinja (pr. nosoroga) koji ne Ĺľive na ovom tlu....

Predstavljeni eksponati na ovoj izloĹľbi svedoèe o postojanju jednog visoko civilizovanog naroda. Pamte njegovo postojanje i kulturu. O Arkanjskom narodu biæe još mnogo reèi. Prouèavanja sadrĹľaja bronzanog kovèega tek je zapoèeto.

Skulpture Mladena Marinkova dramatièno dokazuju kako je sigurnost na vodi, i kako Nojeva arka, u besmislenom vremenu tolikih ratova, stoleæa ratova, kako bi kazao Miloš Crnjanski, ostavlja nas neutilitarnima, drukèijim, moĹľda posve uzaludnim.

U jednom èamcu Marinkova dvadeset i šest riba, u velikoj panici, ali isto tako i u svojevrsnoj vojni za opstanak, streme visoko gore, u istosmernom ritmu, nalik na Skrjabina. Nadrealisti bi veoma voleli tu skulpturu: dvadeset i šest je deljivo sa trinaest, i kada se taj broj izdeli, opet se dobija famozno naše dvojstvo, naš par, naše parenje: dvojka æe nas, jedina, kanda, preĹľiveti.

Ravno pre deset godina, na Kvirinalu, dakako rimskom, u blagoj rasveti rimskog proleæa, bio sam na izloĹľbi Strumenti di Tortura... koja je veoma uzbudila evropsku javnost, još i više: evropsku savest. Na toj izloĹľbi predstavljene su sprave za muèenje, ali i za uniĹľenje ljudskog tela, u medijevalnim onim vremenima, saèuvane i zaèudo bogato ukrašavane, u mazohistièkom našem predznanju oproštaja od Ĺľivota, od svetla. Te stare, lukave, veène sprave za muèenje, na onoj rimskoj, skupocenoj izloĹľbi, postavljenom u drvenim dvoranama, ali i na zelenoj tratini rimskog proleæa, bile su poduprte sveĹľim otesanim drvenim gredama, situirane u dobro èuvane vitrine, drapirane inkvizitorskim habitima što su visili na lutkama bez lica, nalik na Blanušine junake. I upravo to sveĹľe tesano drvo, tako èilo i tako mlado, u koje se surovo i nekako definitivno uklještio èitav jedan arsenal predmeta koji su surovi tek po odluci kratke ljudske pameti, mraka i zla, najednom je silno aktualizirao èitav pojam tog srednjovekovnog martinija, tog bezumlja, te jedinstvene perverzije. Na Kvirinalu je, tog dalekog veæ proleæa, bilo tiho. A i posetioci izloĹľbe nisu bili previše razgovorni.

Vitomil Zupan je, svojevremeno, kanda u Levitanu, ponovio misao o zatvoru kao svojevrsnoj retorti Ĺľivota. U prostorima kvirinalskim, one medijevalne sprave, virtuozno katkad organizovane sa jednom jedinom idejom da nam zadaju najviše, laganog, potmulog bola, tako da nas još ostavlja svesne, budne, u patnji, utisak o dramatiènoj eskalaciji zla, medijevalnih obièaja, pogibelji po ukupnu sudbinu èoveka na planeti, poprima krupne kategorije rasapa.

Zašto ovo i ovoliko govorim na otvaranju izloĹľbe visoko kultivisanih, promišljenih, ostvarenih skulptura Mladena Marinkova?

I zato što je u svojim vajarskim varijacijama na temu civilizacije, prevashodno arkanjske, tumaèio svoj doĹľivljaj kao memento jednog veka, kao neprevaziĂ°eni Ausklang civilizacije koja, isto, nestaje. Marinkov u takozvanoj maloj formi ostvaruje èudesne dimenzije unutrašnjeg znaèenja monumentalnost koja je sugestivna, iznedrena, bogata. Njegove su skulptorske asocijacije plemenite, u virtuozno oblikovanim seæanjima na lipu, na zrnevlje koje je Veljka Petroviæa toliko uzbuĂ°ivalo, u tek otkrivenim starim egipatskim grobnicama, i koje je, svakako, sugerisalo dah Ĺľivota.

Bilo je ideja da u jednu od tih sad veæ kultnih arki Marinkova naiĂ°e, kao izneneda, mlado, zeleno, uskršnje Ĺľivotu odano Ĺľito. Ono me je uznemirilo veoma. Najednom nalik na one tesane grede udenute u komplikovane strukture sprava za muèenje iz Minstera. Te šajke koje plove Dunavom, i te stilizovane, sugestivno saopštene napomene o kretanju u ovim našim mrtvajama gde se, najèešĂ¦e, ništa, èak ni voda, ne pokreæe, te suptilne, bezmalo magiène barokne naše krošnje, i ti èamci koji nas svukud vode, a najèešĂ¦e u san, te pojavne neĹľnosti i te tako oplemenjene naše biljke koje se, pod naletima košave, povijaju bezmalo kao drveæe na Rodosu, uvek na jednu stranu,-sve je to akcentovano i izdvojeno na raèun našeg nezaborava, naše opstojnosti. Ne znam u ovom podneblju vajara koji bi senzibilnije i virtuoznije prepoznao oblike našeg panonskog Ĺľivota od ovog Marinkova èije šajke, arkanjske, tek što nisu zaplovile, obalama naših maštarija stremeæi bogato, plamenito, jedinstveno u svakom sluèaju.

Arkanjska civilizacija, na koju se poziva, veoma usrdno i nadahnuto, Mladen Marinkov moĹľe da se meri s onom hazarskom, Paviæevom. Toliko asocijacija, toliko primisli, toliko moguænosti postvarenog bekstva od našeg ukupnog sivila, od dogme, od banalnosti napokon.

Marinkov je bezmalo nalik na buduæeg mornara, ali i na apokrifnog nekog svog pretka. Toliko je, naime, u njegovom potezu, stila, odreðene neodreðenosti, doživljaja prolaznosti koji nas, i inaèe, opèinjava.

Sve je pomereno, oblique, nahereni presek jednog vremena koje nam, kanda, sve više lièi na nevreme.

Mladen Marinkov je naèinio podvig: mi smo ta nepregledna, dunavska i stoga anonimna voda, a Nojeva arka plovi nad nama, ali ipak i sa nama, neoptereæena, sanjana, neizdvojeno izdvojena u praskozorje jednog drugog stoleæa. Marinkov, svakako, do tih vratnica stiĹľe usrdno, sigurno, odrešito.

Proèitao Dr Draško ReĂ°ep na otvaranju izloĹľbe skulptura Mladena Marinkova Civilizacija, Arkanjska, 12. aprila 1994, u Galeriji "Zlatno oko" u Novom Sadu.

Kritika se neprestano vraæa na teoretska razmatranja smisla koji umetnici daju svojim viĂ°enjima starih civilizacija u nastojanju da saèuva integritet i prepoznatljivost vrednosti savremene umetnosti uprkos èinjenici da èesto, veoma èesto ona beĹľi iz sveta aktuelnosti u neka druga, daleka, imaginarna podruèja. To prizivanje udaljenih svetova, sa njegovim moguæim ili zamišljenim oblicima, ritualima i zraèenjima-i kao povremena moda i kao normalna ĹľeĂ° stvaraoca-obogatilo je umetnost mnogobrojnim inventivnim rešenjima o nauènim saznanjima, moĹľda, pomoglo da se vizualizuju mukotrpno pabirèeni podaci jer istorijska akribiènost èesto nema smelosti da izaĂ°e sa definisanim i definitivnim predlozima. Ukljuèujuæi se u veliku porodicu umetnika koji raèunaju ne samo na širinu i hrabrost svoje mašte, veæ i na dobro izuèene lekcije-od Borhesa i Margaret Jursenar, do Danila Kiša, Milorada Paviæa i Umberta Eka, a zatim i Pitera Grinaveja i èitave plejade aktuelnih tragalaca za "svojim" svetovima, Mladen Marinkov je otvorio novo poglavlje Arkanjske civilizacije i na temeljima (ne)postojeæih arheoloških nalaza ponudio jedan èudesni rekvizitarij, koji navodi na mnoga razmišljanja. Baziran na elementima navodno izvaĂ°enim sa dunavskog dna i "pronaĂ°enim" po obodima fruškogorskih padina, sa stilskim odlikama neprepoznatog porekla i vanvremenskog trajanja, u rasponu od doba biblijskog Potopa do dana koje Ĺľivimo, a na evropsim prostorima koji se spominju uvek kada se traga o izhodištima naših predaka, novi ciklus skulptura Mladena Marinkova kao da opredmeæuje jedan veliki san. Njegovi oblici asociraju drevne civilizacije, pa ipak izmièu svakoj kategorizaciji; njegova ruka modernog vajara oponašala je nevešto savršenstvo prastarih maga livenja, dajuæi skulpturama - relikvijama i patinu vremena i sjaj vlasti, i izvitoperenost od borbe sa trajanjem i nadrealistièki drsku kombinatoriku koju je i postmodernistièki duh umeo da iskoristi s punom merom elegancije i evokacije prostornih i vremenskih daljina. Mladen Marinkov je još jednom, i ovom svojom samostalnom izloĹľbom u izvanredno konciznom i èistom ambijentu novosadske galerije "Zlatno oko", potvrdio da predstavlja zrelog i smelog stvaraoca; njegov raznovrstan opus ne preza od naglih promena i skokova u meĂ°uprostore medija i razlièitih istraĹľivanja, ali ni od "povratka" u mirniju reku klasiène skulpture, uvek sa novim naznakama i znaèenjima, po kojima prepoznajemo da je reè o umetniku koji Ĺľivi sa svojim vremenom i kojeg to vreme obeleĹľava svojim bogatim darovima.

Problem izlaska iz zatvorenog kruga nastalog razvojem likovnog govora ne mora biti rešen jedino kroz mentalno iznalaĹľenje novih formalnih pravila. Uticaj koji je afrièka skulptura izvršila na modernu evropsku umetnost, naroèito kroz dela Pikasa, Ă�akometija, opšte je poznat i sasvim je razumljivo da je njihovo obraæanje jednom novom kulturnom miljeu usledilo posle iscrpljenog, ne potpuno ali u dobroj meri svakako, sopstvenog nasleĂ°a. Posmatrano u ovom smilu ne radi se o originalnosti autorskih tvorevina veæ o otkrivanju odgovarajuæeg likovnog govora, primerenog prostoru i vremenu jednog umetnika i njegovog okruĹľenja, u likovnoj tradiciji drugih naroda i kultura.

Vajar Mladen Marinkov je u ovom domenu svog opusa uradio nešto slièno s tom razlikom da se on nije obraæao drugim civilizacijama i kulturama veæ je "zagrebao" u prošlost i korene sopstvenog naroda. SnaĹľan uticaj zapadnoevropske civilizacije i, samim tim, kulture uèinio je da slovenski prostori, kao i tradicija i kultura koja im pripada, dugo budu potisnuti na marginu interesovanja likovnih umetnika. Mladen Marinkov je to dobro osetio i upravo tu, u mitovima i legendama sopstvenog porekla, pronašao je svoj novi modus viviendi.

Iako se u datom sluèaju radi o teoretskoj mistifikaciji vezanoj za arheologiju (princip poznat iz raznih domena umetnièkog interesovanja u najširem smislu) autoru se mora priznati da je izvršio vrlo kvalitetne pripreme i da je saglasje teoretskog i vizuelnog na visokom nivou. "Arkanjska civilizacija" koju nam, putem skulpture malog formata, otkriva ovaj umetnik dolazi iz njegovog imaginativnog dela pobuĂ°enog upravo svešĂ¦u o poreklu što, veæ samo po sebi, budi i u posmatraèu potrebu da posveti veæu paĹľnju ovim delima.

Bronza, materijal koji je Mladen Marinkov koristio za krajnju verifikaciju svojih zamisli, prosto se nameæe kao jedini moguæi ne samo likovni aspekt veæ i kao sredtvo koje æe ubedljivo podrĹľati teorijski prilog i doneti celokupnom angaĹľmanu dovoljno ubedljivosti. PronaĂ°ena arkanjska škrinja-kovèeg je, kako kaĹľe autor, izvuèena na svetlo dana sa dna Dunava i o "njenom bogatom sadrĹľaju, kao i o arkanjskom narodu biæe još mnogo reèi. Prouèavanje sadrĹľaja bronzanog kovèega tek je zapoèeto."