Nalazite se na arhiviranoj verziji Art magazina

Naèina izraĹľavanja i medija za komunikaciju ima mnogo: od telepatije, preko umetnosti, æaskanja i prebacivanja, do sporta i kulinarstva. Talenata je još i više, a mnogi od njih još nemaju ni ime. Tek èekaju svoje vreme kada ce postati profesije. U svakom slucaju, svaki talenat je jezik kojim se nešto saznaje. A "koliko jezika znaš toliko vrediš"... i kojim god da govoriš, na kraju saznaješ iste stvari.

Kao što deca u svojim radovima, predstavljaju ono što znaju, a ne ono što vide, tako sam i ja prišla "Skicama - kuvaricama", iduci za idejom najlakšeg memorisanja recepta. Slike su gotovo apstraktne kao što je uostalom i sam proces mišljenja. Tako bi mogle da izgledaju u mozgu veze koje opisuju kulinarske procese, ako bi se pritom oslanjale na predstavu o kompoziciji, gestu i o boji - i kao materiji i u hromatskom smislu.

Kombinovanje i izvodenje likovnih elemenata je veoma slicno sa procesom kuvanja, pocevši od priprema, prikupljanja potrebnih sastojaka u ateljeu/kuhinji, preko okvirnog redosleda pojedinih operacija, uĹľurbanih pokreta da se površina ne osuši/zagori pre nego što se dovede u Ĺľeljeno stanje, dodavanja preostale boje/namirnice drugoj slici/jelu, rešavanja problema pri pogrešnim i ishitrenim potezima kreativnim pretvaranjem greške u kuriozitet, pa sve do mešanja, razmazivanja i dodavanja akcenata/zacina po sopstvenom ukusu.

Dobar slikar je i dobar kuvar. Da li je istinito? Da li je i obrnuto? Ako dokaĹľem da dobro slikam da li necu biti u obavezi da dokazujem i drugi deo talenta? Da li bi se neko pitao da li znam da kuvam da nisam slikarka, vec slikar?

Ali ako je kuvanje poput slikanja, a svaki kuvar svojim jelom otkriva i svoju narav, komunicira sa bliĹľnjima, zabavlja se, uci, opaĹľa zanemarljive razlike, veze izmedu nepovezivih stvari, zbrinjava gladne pritom se trudeci da svaki put nadmaši sebe i na kraju, pri opštoj konzumaciji svog dela, ocekuje pohvalu koju ce rado primiti, iako više nije rad da delo i sam proba... onda i kuvanje volim.

Ljubav je, kao i talenat - dar, a darovi se poštuju i razvijaju. Pa, da probamo...

Stari Grci govorili su da je èovek slika kosmosa, hrišĂ¦ani da je stvoren po liku BoĹľijem. O istom su i jedni i drugi govorili kada su shvatili da je i red na zemlji i u èoveku uslovljen tim savršenim vaseljenskim redom. Kao i svi koji pokušavaju taj red da upoznaju i otkriju njegov smisao, pokušala sam i ja da shvatim barem kako on izgleda, ako ne i razlog tome.

S obzirom na to da je èitavo nebo oko nas ispunjeno likovima iz mitologije stare Grèke i njene okoline, veza istorije i astronomije i nije tako daleka: imena glavnih junaka mitova nose sazvežða, planete i pojedine zvezde, a èudni mitološki dogaĂ°aji mogu se uporediti sa nesvakidašnjim astronomskim pojavama (halo efekat, meterorski rojevi, bolidi, komete, pomraèenja...). A, kako svaka zvezda ima svoju boju, svako sazvežðe dubinu, planete dinamiku, èini se bliska veza izmeĂ°u astronomije i slikarstva. Sazvežða kroz mitove skrivaju razloge svojim imenima, a nebeska tela prerušena u boĹľanstva, nagoveštavaju istorijske dogaĂ°aje saèuvane mitološkim simbolima kroz vreme. Antièki likovi kao simboli za astronomsko-astrološke objekte i pojave u ovom sluèaju zamenjeni likovnim elementima (površinama, crteĹľom i koloritom) bili su mi osnova u organizovanju kompozicije ovih slika. Kako slike u suštini ne govore reèima, one svojim likovnim simbolima "vièu" prièe posmatraèu sa dvodimenzionalnih površina. I slike, poput mitova, uvek govore pod maskama, istovremeno otvorene da ih svako protumaèi onako kako ume.

Mit i istorija nisu dokazive èinjenice i zato svako po svojoj volji gradi svoje viĂ°enje sveta, ali u samoj konstelaciji zvezda i izgledu neba, postoji dovoljno egzaktnog materijala koji je i posluĹľio kao kostur ovom ciklusu slika. "Istorija severnog neba", zato je izmeĂ°u ostalog i zbir mapa za snalaĹľenje u prostranstvima tog pejzaĹľa savršenog reda, po nebu, beskrajnom prostoru i beskrajnom vremenu, tu i odjednom.

Maja Erdeljanin je slikarka svetlosti i boje. To se moglo zakljuèiti još iz njenog ciklusa aktova, kada se bavila temom telesnosti i ljudske intime, pokušavajuæi vizuelnim jezikom da definiše mesto jedinke u svetu. Uprkos tako intelektualno usmerenoj temi, ose slike su zraèile prevshodno svojim jarkim, kontrastnim bojama, neobiènom svetlošĂ¦u i senkama koje su dejstvo boje samo pojaèavale. Ona kao da se veæ tada sluĹľila jednim paralelnim jezikom svetlosnih formula i bojenih šifri, uz prepoznatljive oblike koje je u figuracijskom pristupu ispisivala. U nešto kasnijem ciklusu pejzaĹľa ova oèaranost svetlošĂ¦u i njenim simboliènim dejstvom se nastavila pa je Erdeljaninova, otisnuvši se od prvobitnih intimistièkih problema, poèela u slikarstvu da se bavi znaèenjima i zraèenjima univerzuma.

U ciklusu "Istorija severnog neba" Maja Erdeljanin se otisnula još dalje, kako u prostoru tako i u vremenu, posveæujuæi svoju slikarsku paĹľnju kosmosu i drevnim mitovima, astronomskim i astrološkim znanjima. I njih ona ne islikava bukvalno i iluzionistièki, kako smo navikli da vidimo u raznim nauènofantastiènim slikarijama i ilustracijama, veæ opet kroz svetlosne simbole, jezikom èistih boja, i upravo zato je ovo slikarstvo relevantno sa aspekta likovne kritike.

U ciklusu od trideset tri slike nazvanom "Istorija severnog neba" Erdeljaninova spaja egzaktna astronomska i astrološka znanja, faktièka stanja i proraèune, precizne zvezdane mape, sa bogatom antièkom mitologijom koja je nauku impregnirala u širokoj javnosti prijemèive prièe, dramatièna zbivanja i uzbudljive sudbine mitoloških biæa i boĹľanstava, po kojima pojedine zvezde, planete i sazvežða nose nazive. Svemu ovom Erdeljaninova daje slikarsku oblandu, dopuštajuæi da je nose ne samo stara predanja i znanja, nego i sopstvena intuicija i mašta, koristeæi astronomske karte samo kao kostur svojih koloristièkih izleta i kreativnih igrarija. Ona nam kosmos ne predstavlja na uobièajen naèin kao beskonacan i mraèan prostor, veæ kao poprište najlepših svetlosnih i koloristièkih zbivanja, zaodenutih usvojevrsne prièe i anegdote, koje se mogu oèitati iz ponegde naznaèenih imena i naziva, nenametljivo ispisanih bojom po islikanim površinama. Na ovaj naèin stvoreno je neobièno i originalno slikarstvo bazirano na egzaktnoj nauci, dakle na krajnje racionalnoj osnovi, zaodenuto u krajnje subjektivan likovni doĹľivljaj umetnice, koji na neshvatljiv naèin upravo onu egzaktnost potkrepljuje svojim poetiènim jezikom èistih likovnih elemenata.

U beskrajnom slikarskom pogledu Maje Erdeljanin kao da se nasluæuje sublimirana suština našeg postojanja ovde, na zemlji, i gore, na nebu. Maja Erdeljanin, na primer, svojom slikom "Pojas kraljice Hipolite" obuhvata ne samo konstelacije zvezdanih rojeva iz mitologije veæ i davno isprièane prièe koje ne moĹľemo dotumaèiti. Ona pred nama smelo otvara svoj "slikoskop" u kome se zapliæu vaseljenski nizovi i ukazuje na stroge zakone astronomije.

Spiritualnost njenih slika otkriva nam više slojeva prastarih snova i karaktera. Ti snovi i ti karakteri, razmešteni po nebu, pokušavaju da objasne i ljudsko i zvezdano. Taktilno, dosledno, iz slike u sliku, 33 puta, na 33 platna, Maja Erdeljanin razigrava apstraktne površine gde nijedna boja nije sluèajno dobila svoje mesto. Sve njene koloristièke kombinacije istrovemeno su i raznovrsne astrološke asocijacije. Poštujuæi poznata znaèenja boja u kosmosu islikava zvezdanu prašinu i pomeranja nebeskih tela. Zato je kolorit na njenim slikama varijabilan, a na njima su vešto suèeljene plohe prozraènog zvuka. Dinamika je postignuta akcentovanjem nebeskih tela u "njihovoj boji".

Ponekad, dominantnu boju Maja Erdeljanin smišljeno pušta da teèe u razuĂ°enim linijama koje podseæaju na Orfejevu liru. Ustvari, ovde su apstrahovane kosmièke zgode na osnovu egzaktnih astronomskih prikaza. Nakon analize takvih prikaza stvorene su slike u probranim kadrovima sa kojih u treptajima isijavaju crveno, Ĺľuto, oranĹľ, plavo, ljubièasto, ruĹľièasto, zeleno...

Suptilno naznaèena sazvežða drĹľe kompozicioni sklop slike koja je u vizuri pomenutog "slikoskopa". Zapravo, Maja Erdeljanin kroz vlastiti pogled ka nebu doèarava zoru, letnje i zimsko nebo, sudar dve reke, sve prepuštajuæi "Zvezdi vodilji". Po njenom "halo efektu" 32 slike uranjaju u trideset i treæu, u "Vitlejemsku zvezdu", sliku gde je èovek viši od zvezde.

Veæ prvi pogled na slike Maje Erdeljanin pokazuje da je to veoma talentovan slikar potekao iz VojvoĂ°anske ravnice. Njene slike bogate koloritom zraèe svetlost iz same dubine slike prikazujuæi nam lepote svemira na jedan "nestandardni" naèin. To nije tamni, hladni, negostoljubiv i tajanstveni svemir posmatran sa strane i sa velike udaljenosti, kako ga najèešĂ¦e prikazije veæina umetnika, veæ svemir viĂ°en iz sasvim drugog ugla. Svemir posmatran kao naš dom, naša kosmièka kuæa puna svetlosti i topline. Svemir Maje Erdeljanin nije samo beskrajno prostranstvo puno tajni, veæ je to sredina koja nas okruĹľuje, u kome smo nastali kao njegov sastavni deo i u kome Ĺľivimo. Na njenim bogato koloristièkim slikama vidimo svemir ne samo kao veliku riznicu nedokuèivih tajni, veæ svemir kao dragocenu riznicu sa podacima iz naše prošlosti, od mitoloških i religijskih verovanja ljudi iz davne prošlosti, pa do svemira "obasjanog svetlošcu" savremenih nauènih saznanja.

Iako su to prvenstveno ekspresionistièke slike na kojima umetnik daje svoj lièni doĹľivljaj viĂ°enja svemira i astronomskih pojava, paĹľljiv i dobar poznavalac astronomije æe na slikama Maje Erdeljanin lako prepoznati sazvežða našeg neba, realistièki prikazana kako se mogu videti kroz belièastu izmaglicu VojvoĂ°anske ravnice i narandĹľasto Ĺľutu "svetlosnu kupolu" neba grada Novog Sada. Neki delovi ovih slika, ukazuju nam da je Maja Erdeljanin i veoma dobar posmatraè neba koji pored slikarskog talenta ima i solidno znanje iz astronomije.

U snaĹľnom i upeèatljivom okruĹľenju jedne talentovane generacije Maja Erdeljanin, slikarka talentovana i privrĹľena svom poslu, zauzima jedno od vodeæih mesta. Oslonce u njenom slikarstvu pronaæiæemo u ekspresionizmu, fovizmu i novoj slici, a krajnja rezultanta njenog slikarstva je ljudska figura, osvetljena izvorima spoljašnje i unutrašnje svetlosti. U celokupnom utisku njenih dramatikom nabijenih slika, koje kao da zraèe sa ekrana ili nekog reklamnog neonskog izvora, moĹľemo sagledati probleme savremenog èoveka pritisnutim civilizacijskim outĂ°enjem.

U novijim slikama Maja Erdeljanin ponovo unosi Ĺľivi kolorit unutrašnjeg zraèenja i na taj naèin pojavljuju se znaci optimizma u njenim snaĹľno slikanim aktovima. Poznavajuæi kao profesor njeno postupno stasavanje kao mlade nadarene slikarke shvatio sam da ona od samog poèetka svoje slikarske avanture ima stav istraĹľivaèa i umetnika potpuno posveæenog svom delu.

Maja Erdeljanin pripada najmlaĂ°oj generaciji vojvoĂ°anskog likovnog kruga. Ă�ak novosadske Akademije umetnosti, ona je svoju stvaralaèku avanturu zapoèela sredinom ove decenije. Specifiènost njenog pojavljivanja na likovnoj sceni predstavlja bavljenje "velikim temama" slikarstva izvan bilo kakvih trendovskih kalkulacija. Jednostavno, Maja Erdeljanin je slikala akt i pejzaĹľ na jedan izrazito koloristièki i ekspresionistièki naèin. Potencirani bojeni naboj, subjektivistièki odnos prema formi, sasvim slobodan gest i zamah po platnu - odlikuje njene rane radove.

U najnovijoj seriji pejzaĹľnih slika nastalih tokom protekle i ove godine, Maja Erdeljanin skladno i logièno razvija svoje poèetne ideje. PejzaĹľ je idealno okruĹľje za definisanje pikturalnih namera. Odabrani motiv se redukuje, svodi se na one pikturalne situacije u kojoj se ostvaruje primarno dejstvo likovnih elemenata - boje i linije, pre svega. Geografija motiva se prevodi u svojevrsnu topologiju slike, u skladnu celinu uodnošenih boja i linija. Umetnica uspeva da svoje izrazito oseæanje za boju i njene vizuelne, fizièke i psihološke vrednosti, disciplinuje te da iznalaĹľenjem komplementarnih i skladnih odnosa, ostvari jedinstvenu koloristièku atmosferu. U pikturalnoj celini i linija dejstvuje kao autohtoni elemenat - njome se definiše kompozicijski raspored, ona ima znaèaj armature u slici ali je, istovremeno, i senzibilna beleška o najintimnijim oseæanjima umetnice.

PejzaĹľi Maje Erdeljanin jesu pejzaĹľi iz našeg okruĹľja. Umetnica ih beleĹľi direktno u prirodi, èesto puta ih fotografiše da bi ih u ateljeu slikala. Svaki put, meĂ°utim, umetnica nastoji da ih transformiše, da ih "prilagodi" sopstvenom oseæanju slike; pejzaĹľ je povod da se iskaĹľe jedan zaseban, sasvim personalni likovni senzibilitet ali i specifièno oseæanje sveta i vremena u kome Ĺľivimo. Zapravo, radi se o svojevrsnim predelima duha, o predelima u kojima nam Maja Erdeljanin nudi puno povoda i uverenja da je, na jedan stvaralaèki i duhovni naèin, moguæe prevladati oseæanje epohalne krize koja nam se tako neštedimice nametnula tokom ove poslednje decenije dvadesetog veka.

Radovanje prirodi i njenim lepotama moglo bi biti tematska odrednica novih slika Maje Erdeljanin, koje je izloĹľila u Galeriji Arhiva Vojvodine u Novom Sadu. Njena ulja na platnu odišu svetlom, hlorofilom i trperenjem u krošnjama, meĂ°utim, ove teme nisu obraĂ°ene faktografski i detaljno, vaæ su samo posluĹľile kao polazište za igru bojama, lazurnim i pastoznim namazima zelene, Ĺľute, plave. Ponekad umetnica dozvoljava da se sasvim razreĂ°ena boja sliva preko ostalih ili poput akvarela ostavlja podlogu vidljivom. Ona gradi nekad gotovo apstraktne konstrukcije, površina i linija, koje svojim likovnim odnosima i zraèenjem doèaravaju prirodne efekte vizura krošnji, stabala i granja. Upravo ovo napuštanje faktografije u korist èistog zadovoljstva u treperenju boje i svetlosti predstavlja osnovnu vrednost ovih slika.

Pasteli Maje Erdeljanin imaju istu temu, samo su površine i oblici preciznije definisani. Strukture radova su donekle tvrde, a kolorit naglašeniji i kontrastniji. Umetnica, uglavnom, efekat postiĹľe bojom neba koje istièe forme rastinja i donosi veoma neobiènu, èesto velièanstvenu atmosferu. Shodno tehnici, ovde su potezi naglašeniji, površine su treperave, konstrukcija slike snaĹľnija. Pasteli su, kao i ulja, tehnièki besprekorno izvedeni i svakako zavreĂ°uju punu paĹľnju publike.