Nalazite se na arhiviranoj verziji Art magazina

Kako kaĹľe pesnik Vujica Rešin Tuciæ "Bora Vitorac beše jedna besprekorna basterkitonovska figura novosadske pesnièke scene sedamdesetih godina i skoro pola veka je bilo potrebno da se iza stare firange pojavi i njegov neobièni, muzikalni maèak, èiji uzbudljivi, istegljeni obrisi u serijii neobiènih crteĹľa promièu pred našim oèima" odnosno da "taj surovi vremenski jaz postane zanosni dĹľez (jazz)".

Primedba istog pesnika o Bori Vitorcu i njegovoj liniji kleovske jednostavnoti i karikaturalnosti gesta jednog Georga Grosa te opiranju "nekoj nevidljivoj sili koja je htela da ga potèini" u potpunosti je istinita i bila je gotovo proroèka. Naime, svojim najnovijim crtežima autor prikazuje jednu neobiènu, neuobièajenu i èak izvanrednu svežinu kako u samoj liniji tako i u ukupnom postupku.

Originalni crteĹľi, uveæani postupkom fotokopiranja koji podrazumeva raznovrsnu moguæu grešku na otisku prouzrokovanu tehnološkom nesavršenošĂ¦u, preobraæeni su u novi artefakt - kserografiku i postali nova, potpuno autonomna dela. Proces ovladavanja prostorom belog papira bilo kog formata ovim postaje odnos izmeĂ°u umetnika i mašine, umetnika i tehnologije... Slièna istraĹľivanja mogli smo da vidimo na izloĹľbi maĂ°arske kserografike koja je odrĹľana u Novom Sadu na samom poèetku devedesetih godina.

OsloboĂ°en skoro poluvekovnog javnog nebitisanja na likovnoj sceni kroz seriju izloĹľbi u periodu od 2003. do 2005. godine Bora Vitorac na tu istu scenu sada izlazi i otvoreno i hrabro. Taj, veæ èuveni muzikalni maèak, "koji je svoga tvorca nauèio kako da ne bude ponizan, da ne dozvoli da ga gnjave i da se ne plaši" svoje probojno mesto je prepustio jednom novom angaĹľmanu ništa manje likovne snage i visokokvalitetnog likovnog govora.

Sav taj dĹľez i danas na ovim crteĹľima traje. U mnogim elementima predstavljenih dela jaèe i kvalitetnije nego pre pola veka. Zrelost i mudrost, a nadasve otvorenost ka istraĹľivanju i eksperimentu u postupku kao i spremnost da se prihvate razne nekonvencionalne tendencije èine umetnost Bore Vitorca jednim nesvakidašnjim otkriæem.

Luka Salapura,
likovni kritièar

Bora Vitorac (1940) beše jedna besprekorna basterkitonovska figura novosadske pesnièke scene sedamdesetih godina. U samom prosjaju svoje pesnièke slave on je iznenada zgasnuo, nestao u pometnji svakodnevnih prokletstava ljudske sudbine. Jad svakodnevice ga je uzeo pod svoje i on je bio prinuden da se, bez ostatka posveti prizemnim bolovima egzistencije.

Minule su decenije dok nije prvom knjigom pesama, "Letnjim putem", 2001, objavio svoju pravu prirodu velièanstvenog pesnika malih stvari, na granici izmeðu metafizièkih spoznaja i sunovratnog udesa postojanja.

Godinu dana smo èekali da se, iza stare firange, pojavi i njegov neobièni, muzikalni maèak, èiji uzbudljivi, istegljeni obrisi u serijii neobicnih crteĹľa promièu danaspred našim oèima.

Maèak i druge tajne crtarije Bore Vitorca bili su skriveni, zamalo pa pola stoleæa, u nekom zabaèenom æošku i taj surovi vremenski jaz danas je postao zanosni dĹľez (jazz).

Izvlaèeæi liniju kleovskom jednostavnošĂ¦u, ali je oznaèujuæi i karikaturalnim gestom jednog Georga Grosa, Bora Vitorac se opirao nekoj nevidljivoj sili koja je htela da ga potèini.

Stvarna noæ ili ona u srcu, svakako je opkoljavala prazan list hartije i u toj noæi svetlela je samo ruka koja je plakala na vratima postojanja. Promièu tu i trbušati cilageri, jedno genijalno kuèe koje puši na cigaršpic i nosi crne naoèare kao pravi gospodin.

Danas je pred nama taj veæ èuveni muzikalni maèak koji je svoga tvorca nauèio kako da ne bude ponizan, da ne dozvoli da ga gnjave i da se ne plaši.

Sav taj jaz i dĹľez i danas na ovim crteĹľima traje.

Vujica Rešin Tuciæ,
pesnik