Nalazite se na arhiviranoj verziji Art magazina

Georg RedĹľek pripada najmlaĂ°oj generaciji slikara u vojvoĂ°anskim likovnim zbivanjima. No, iako se nalazi tek na poèetku svoje stvaralaèke avanture ovaj mladi umetnik nam se predstavlja jasno definisanim umetnièkim stavovima, jednim definisanim likovnim izrazom. Taj njegov iskaz ima povišenu ekspresionistièku tenziju koja je, uostalom, usaglašena sa glavnim tokovima umetnosti što se dešavalo tokom osamdesetih i poèetkom devedesetih godina. Jedan analitièkiji pristup dosadašnjem nevelikom RedĹľekovom opusu ukazaæe na zaèetke jednog kontinuiteta, jednog  skladnog razvoja realizovanog na liniji ekspresionistièka pejzaĹľna slika snaĹľnih i širokih poteza – figuracijski ekspresionizam bogatih figuralnih kompozicijskih sklopova. Pomenute pejzaĹľne slike su naznaèile RedĹľekovo uvaĹľavanje primarnosti likovnog elementa u slici –boja i linija nisu u funkciji stvaranja iluzije o predelu nego su zasebni i autohtoni pikturalni podaci kojima se „reguliše“ jedan likovni senzibilitet i stanje svesti pred odabranim motivima i temama. Kada se u te i takve, uzbuĂ°ujuæe pejzaĹľe poèinju „naseljavati“ figure i formirati èitave vizuelne pripovetke posveæene pitanjima i problemima ukupnog ljudskog usuda, slika postaje kompleksni konglomerat sadrĹľine, plastièkih rasprava i poetièkih naznaka.

U osnovi RedĹľekovih sadrĹľinskih postavki jeste zabrinutost za èovekovu egzistenciju. Mnoštvo uèestvujuæih likova i figura u RedĹľekovim slikama je dovedeno u kompleksan i meĂ°uzavisni dijaloški sadrĹľinsko-likovni odnos pa slika predstavlja zborište pojedinaènih sudbina, svojevrsno „èistilište“ u kojem se preispituju karakteri i usudi tako precizno odreĂ°eni umetnikovom skicoznom linijom i ekspresivnim crteĹľom.

U plastièkom smislu slika Georga RedĹľeka organizovana je na primarnom dejstvu likovnih elemenata. Pomenuti ekspresionizam crteĹľa, sva ta duktusna dinamika linije, njena umnoĹľenost i nekakva kolièinska ubedljivost definiše latentnu linijsku struktuiranost slike. Kolorit je intenzivan, boja poseduje svoju autonomnost i kada je nanesena u svom primarnom znaèenju i kada je „ugraĂ°ena“ u delikatne odnose. Koloristièka skala slike je veoma široka – od osnovnih vrednosti do kompleksne koloristièke sadejstvenosti. To se odraĹľava i na strukturu slike jer se u pojedinim fragmentima dostiĹľe materijalizacija što se odraĹľava na fakturu slikanog sloja. MeĂ°utim, takav „zgusnuti“ kolorit, u kojem se ostvaruju uzbudljivi proboji nekakvog unutarnjeg slikarskog svetla, poseduje jednu koloristièku atmosferu, jedan koloristièki ambijent  što sliku èini èvrstom i koherentnom tvorevinom.

Takva slika Georga RedĹľeka nabijena je nekakvom dinamiènom energijom, strastvenošĂ¦u, ekspresivnošĂ¦u, nekakvom skoro divljom oseæajnošĂ¦u. Nastala kao plod nièim nesputavanog subjektivizma ova slika uspeva da manifestuje sopstvene medijske osobenosti  ali i nekakvu vrstu autentiène umetnièke istine, bar one istine o kojoj je govorio Bekman tvrdeæi da „ekspresionistièka slika u društvu i svakodnevnici vidi reinkarnaciju jednog pomahnitalog sveta èije nalièje otkriva njegovu suštinu“.

Na kraju valja konstatovati da ovom svojom prvom samostalnom izloĹľbom Georg RedĹľek objavljuje svoje dosadašnje rezultate. Zahvaljujuæi skladnom i logiènom razvoju od prvotnih ostvarenja nastalih još na završnim godinama u radionicama novosadske Akademije umetnosti pa do danas, RedĹľek je dospeo do zavidnih likovnih rezultata. Njegova slika veæ sada nudi relevantne pikturalne rezultate i znaèajne izraĹľajne domete. Zbog toga s nestrpljenjem treba oèekivati nova ostvarenja iz RedĹľekove umetnièke radionice.

Sava Stepanov
(SULUV, Novi Sad. 8 - 21. februar 1993)

Georg RedĹľek je slikar koji ostaje veran svom boĹľanskom daru, a to je boja. On je rapsod i apostol koloristièkih zvukova i poveæane slikarske oseæajnosti. Kako se god menjao, a menja se u tematskom i simbolièkom smislu, magija boja je njegova èarolija. Jedan Delakroa bi bio oduševljen pred ovim kolornim akordima. RedĹľek nepatvoreno oseæa kompozicione strukture, koloristièkom dominantom. Njegovo slikarstvo ima peèat originalnosti po stilu i dokumentarnosti po motivima i na putu je da ostavi dosta svome vremenu, barem po oseæajnosti boje i veštini da prezentuje svoj svet. Tkivo svoje slike gradi povišenom ekspresijom boja i snaĹľnim orkestracijama crvenog, zelenog, belog i crnog, postiĹľuæi dramatiku kroz fantastiku simbola i zanimljivih formi koje su uklopljene u pejzaĹľne ekrane izmeĂ°u kojih vri svet spodoba i monstruma. Ă�udnim svetom su naseljene neke RedĹľekove slike, ali to slikarstvo je nošeno premisama koloristièkih i oseæajnih zvukova bliskih svetu Boša i Šagala. RedĹľekov slikarski jezik je èist, slikovit, voĂ°en nervom za boju, materiju i oblik. Njegovi simbolièki prizori su istinski natopljeni slikarskim oseæajem.

Vjekoslav Æetkoviæ
Prof. Akademije umetnosti u Novom Sadu
(Muzej Vojvodine, Novi Sad. IzloĹľba Studenata magistarskih studija. 23. april 1994)

Stvaralaštvo mladih umetnika uspeva da pomiri èitav niz suprotstavljenosti i da im da poseban vid. MoĹľda zbog èinjenice da im je opus „mali“, oni ne zaziru pred pojmom sopstvena tradicija, poštovanje veæ jednom utanaèene poetike, taènije programa. Njihov razvoj, istina, èesto ima kontinuitet i mogu se izvuæi neke sledstvenosti, no, iznenaĂ°enja ima na pretek. Bez straha od novina hrle ka izrazu koji èesto i nije „na vidiku“, ali se intuitivno oseæa. Naravno da je u tome i sva draĹľ takvog stvaralaštva, da je u tome vaĹľna odrednica koja osveĹľava pokadšto umirenu stvarnost. I tako, oseæajuæi krupne promene koje se dogaĂ°aju oko njih u društvu, oseæajuæi svu tragiènost proisteklu iz sukoba koji su zbog politiziranosti neljudski i besmisleni, rušilaèki, u umetnosti stiĹľu ne samo do transparentnog „besedanja“, veæ do suptilne simblike u kojoj se znaci osavremenjuju i dobijaju èudesnu moæ.

„Stvaralaèka misao slikara, vajara i muzièara, ne izraĹľava se reèima, ali ona Ĺľeli i pretpostavlja onaj znaèajni stepen razvoja koji se ostvaruje samo reèima“;misao ruskog semiotièara iz prošlog veka, Potebnje, uveliko objašnjavaju potragu Georga RedĹľeka. To je u suštini klasièna Hegelova trijada-slika-predstava.ideja. ali sa dodatkom senzibiliteta koji krutost pravila u suštini saznajnog tipa, prevodi u svet komunikacije i misao zaokruĹľuje. Ukida taènosti i eventualno egzaktnost, a uvodi igru i moguæe. I kao što je kod Potebnje zvuk reèi forma znaka ili „znak znaka“, kod RedĹľeka je crteĹľ, kompozicija slike i boja, vrsta umetnikove svesti, njegove komunikacijske moæi. Logika slike potiskuje moguæu mitizaciju,narativnost i izraz svodi u domen dokaza o egzistentnosti oseæanja. A ono ima svu sloĹľenost trenutka u kojem nastaje, koji je gradi. Naravno, umetnik nije samo spoljašnjim datama rukovodjen i ne prihvata ih kao vrstu diktata koji odluèuje. Uspeva da mu se otme i da slikarskom jeziku vrati osloboĂ°enost, razvijenost i nesputanost. Tako simbolièki jezik slike dobije moguænost da se tumaèi jedinièno – svakom posmatraèu je dopušteno njegovo vjeruju i ono se ne sukobljava sa nekim tuĂ°im. Zato slike ovog umetnika nemaju mitologiju, veæ sistem znakova koji povezuje postojeæe i poznato u slikarstvu, sa umetnièkom oseæajnošĂ¦u izdvojenog tipa. I samostalnom u suštini. Ne ruše se postojeæe poetike, veæ se gradi spostvena koja jednostavno širi postojeæe granice.

Lako je zapaziti kako se kreæe transformacija i preobraĹľaj Georga RedĹľeka. Od studentskih slika „Zimski predeo“ i „Slutnja“, na primer do najnovijih kao što su „Alegorija Ljubavi“, „Pad AnĂ°ela“ i „Velike ribe jedu male“. A ova poslednja je samo deo jednog ciklusa istog imena- oseæa se prelaz iz ekspresionistièke orijentacije ka maštovitoj i asocijativnoj organizaciji slike. IzmeĂ°u tih krajnosti stoje dela kao „Vreli cirkus“, „Ljudska glupost“ ili „Deèje igre“ i „Dunavski duh“ koje ispunjavaju proces i grade celinu koja je i logièno postupna i promišljena, duhovna.

Sve u svemu, stvaralaštvo Georga RedĹľeka spada u primere koji opominju: mladost nije nikakva prepreka da se stekne mudrost zrelosti i uz sve to saèuva odnos prema duhu umetnosti koji zahteva nesputanost i dobro poznavanje zanata.

Bratislav Ljubišiæ
(Umetnièka galerija "Strara kapetanija", Zemun. 15 - 27. mart 1994)

U tumaèenju sadrĹľaja slika Georga RedĹľeka mora se poæi od elemenata kojima se one izraĹľavaju. Evidentno je preferisanje poteza,linearnih i amorfnih mrlja.Preliminarna faza se moĹľda odvija po metodici apstrakcije koja æe celini obezbediti fond bojene transparentnosti i ostalo iz domena optimalne kompozicije. Potom nastaju asocijacije, korekcije, privoĂ°enja svakidašnjem. Naneseni potezi su najèešĂ¦e negoveštaji figura pa inventivnost nastavlja u tom smeru, dok se sudar bojenih pasaĹľa lako artikuliše u svetlosni efekat. Supstitucija na kojoj je zasnovan proces ubolièenja dela odvija se kroz dijalog starog i novog. Prethodno i dalje Ĺľivi iako potire svoje znaèenje. U novom se prepoznaje predloĹľak ali daleko od toga da ga treba tumaèiti po meri starog. MoĹľda se neki sadrĹľaji i ponavljaju u odreĂ°enim intervalima, moguæe da anegdota nije uvek do karja razgovetna, meĂ°utim tu su bojeni ritmovi koji sve povezuju i doprinose ukupnoj atmosferi. Prateæi taj trag posmatraè je u prilici da ponuĂ°eno dogradi i preinaèi u svoju prièu. Ako ga samo opèine bojene senzacije opet neæe biti uskraæen, ostaju mu kontrasti i ekspresija.Veæ u prilazu ovom slikarstvu nameæe se odrednica kao figurativno mada sadrĹľi odbleske i drukèije opcije. Tom unutar sebe heterogenom entitetu po pitanju utiska koji ostavlja ne moĹľe se zameriti nedoslednost koncepta. Iz eksperimentisanja bojom, preciznije reèeno potezom, proizašao je svojevrsni svet fantastike i reminiscencije. Baš zato što je u nagoveštajima, utoliko manje optereæuje literarnim a istièe svoju simboliku.

Zoran Kaèareviæ
(Umetnièka galerija "Strara kapetanija", Zemun. 15 - 27. mart 1994)

Slikartvo Georga RedĹľeka, ekspresivno i eruptivno, jedno je od onih aktuelnih slikarstava koja se pozivaju na aktuelne prilike i zbivanja u svetu. Ovo slikarstvo nastaje iz impulsa vremena u kome Ĺľivimo, iz psihotièkih raspoloĹľenja i depresija uzrokovanih dubokim kriznim trenutkom našeg postojanja. MeĂ°utim, ovo slikarstvo nikako nije jednostavni pravolinijski nastavak takvih tendencija. Ono je inicirano oseæanjem krize ali je, istovremeno, tu krizu permanentno prevladavalo sopstvenim tvoraèkim ovaploæenjem, svojim sadrĹľajima i pikturalnom energijom. Jednom reèju - Georg RedĹľek je snaĹľni doĹľivljaj našeg sveta, naèinom autentiènog slikarstva, pretoèio u ekspresivan i sugestivan, uzbudljih iskaz.

Redžekova slika je kompleksna slikarska tvorevina.Slojevitost ukupnog iskaza je moguæe analizirati razmatranjima sadržinskih, plastièkih i emocionalnih svojstava i karakteristiènosti.

Prisustvo figure u ovim slikama jasno odreĂ°uje sadrĹľaj i anegdotiènost svake predstave. No, ovde se nikako ne radi o deskripcijskim interpretacijama ili o nekakvom „preprièavanju“ odreĂ°enih situacija veæ o jednom koncentrisanom skupu naslikanih figura koji svojom prizornošĂ¦u, svojom èudesnom bošovskom ikonografijom, sabira brojne metaforièke potencijale primerene predstavama nadrealistièke provincijencije. Poreklo takvog postupka svojevrsnog "gomilanja" prizora svakako je u onoj atmosferi "umetnosti osamdesetih" i neoekspresionizma u kojoj je RedĹľek zaèeo svoju stvaralaèku avanturu. Tada je odista bilo vaĹľno „natrpati“ sliku mnoštvom sadrĹľinskih i pikturalnih podataka i tome do maksimuma stvoriti vibrantnu i sugestivnu tenziju kako bi se napadnom sugestivnoæu delovalo na svest posmatraèa slike. U aktuelnom trenutku, poznavaocima dosadašnjeg RedĹľekovog opusa, postaje vidljivim jedan proces svojevrsnog proèišĂ¦avanja motiva slike i postupno stišavanje ekspresivne tenzije. Taj postupak, istovremeno, rezultira autentiènim pikturalnim posledicama pa RedĹľekova slika postaje "jasnija", prozraènija, smirenija, èak i kontemplativnija.

U pikturalnom smislu Georg RedĹľek ostaje na jasno iskazanom i definisanom stavu o zasnovanosti celokupnog svog pikturalnog izraza na forsiranju primarnog znaèenja likovnih elemenata. On insistira na maksimalnoj afirmaciji svake zasebne boje u slici a kolorit je zbir svih njenih fizièkih, psiholoških i simbolièkih znaèenja. Zbog toga jedna od najdragocenijih vrednosti ovog slikarstva ta autentièna p i k t u r a l n a atmosfera u kojoj se ovde sve zaèinje, u kojoj sve egzistira i iz koje se emituje ukupna energija umetnikovog iskaza.

RedĹľekova slika je nabijena emocijama. Ona je ispovedna i sasvim intimna tvorevina. Slikar je imao snage da dopre do najintimnijih predela sopstvene liènosti. U plastièkom smislu to je rezultiralo razotkrivenom iskrenošĂ¦u infantilnog crtaèkog postupka te spontanitetom kolorita.To je ovim slikama dalo izrazitu vitalistièku notu, baš kao što je izraziti erotizam prizora u ovim slikama objavio umetnikovo verovanje u snagu i smisao Ĺľivota, u egzistencijalnu neophodnost. Tako se slikom Goerg RedĹľek konfrontirao svim tim manifestacijama epohalne krize u kojoj Ĺľivimo i – ponudio nam nadu.

A nije li to, u ovim vremenima, istinski dar stvaralaèkog duha?

Sava Stepanov
(Galerija Kolarèevog narodnog univerziteta, Beograd. 4 - 18. april 1995)

Kada se naĂ°e pred slikama mladog umetnika kritièar i nehotice traĹľi šta je to što je uèenik poneo od profesora, a šta je nadgradnja. U Galeriji KNU, koja neguje stvaralaštvo mladih, prodefilovali su do sada mnogi, danas poznati umetnici, od kojih neki veæ pripadaju starijoj likovnoj generaciji. Sigurno se moĹľe reèi da Georg RedĹľek nije preuzeo postulate slikarstva svog profesora Jovana RakidĹľiæa, veæ je poduke shvatao na svoj naèin i prema tom svom naèinu gradio osobenost svog likovnog izraza. MeĂ°utim, ako nije preuzeo ništa ili skoro ništa od profesora, umnogome ipak duguje svoj vizuelni svet onom naèinu mišljenja koje neguje Akademija likovnih umetnosti u Novom Sadu. Koristim priliku da to ovom prilikom naglasim, iako je to evidentno, ali još uvek nije glasno reèeno: postoji novosadska likovna škola kojoj su peèat dali svi tamošnji profesori, da ih sad ne nabrajamo, i ta škola se, kako koja godina odmiæe, sve više razlikuje od beogradske, koja je dugi niz decenija bila neprikosnovena i jedino priznata.

Naš mladi umetnik je ovde izloĹľio dela iz razlièitih faza svog razvoja: od 1992. do ove godine. To nam omoguæuje da pratimo njegov razvoj kada je veæ završio školu 1989.godine, iako je naknadno upisao poslediplomske studije. Najranija dela na ovoj izloĹľbi nas upuèuju na to da je RedĹľek negovao tamniju paletu koja mu je diktirala i nagomilavanje elemenata i pretilo je da slika preraste u literarni pristup. Rasvetljavanjem palete dolazi i do redukovanja literarnog zapisa, mada je gomilanje podataka prisutno i u sledeæoj fazi do 1994.godine. Platna iz te, na ovoj izloĹľbi druge faze, nose unutrašnji erotski naboj koji ne prelazi u vulgarni vizuelni zapis. Naprotiv. RedĹľek je osetio da mu veliki broj zabeleĹľaka oteĹľava platno i preti da ga odvede od likovnog i uvede u vode literarnog. Redukovanje koje sada nastupa prati intenzivnija i deblja pasta, koja nadoknaĂ°uje izbaèene elemente koji su tvorili temu, ali oteĹľavali platno.

Na slikama do 1994. godine moĹľe se letimiènom pogledu uèiniti da RedĹľek duguje Bošu ili Brojgelu. Ali to je samo ovlašni, letimièni pogled. Svako udubljivanje u temu i sadrĹľinu slike jasno pokazuje da tu nema ni traga od Bošovog ili Brojgelovog likovnog naèina mišljenja. RedĹľek na sasvim drugaèiji naèin neguje temu, drugaèije organizuje platno i drugaèije likovno misli. Zato svaka primisao na Boša ili Brojgela nas vodi na pogrešan put èitanja ovih slika.

Redukovanje elemenata, za koje smo rekli da poèinje krajem 1994. i traje i tokom 1995.godine i da ga prati upotreba deblje i agresivnije paste rezultira u punije i bogatije platno. Tema je redukovana, ali je boja sve to nadoknadila. I tu, pazite, dolazi sada do vrlo bitne stvari: Redžek se opredelio za likovnost koja raste. Danas ga interesuju odnosi koloristièkih masa, produbljuje meðusobne odnose formi i prièa polako nestaje iz platna.

Sa sigurnošĂ¦u se moĹľe tvrditi da je RedĹľek na putu pronalaĹľenja èiste likovnosti, a da prièa i literarna potka ostaju iza njega. U najnovijim slikama se èak ni letimiènom pogledu ne moĹľe uèiniti da postoji prisustvo Boša ili Brojgela. RedĹľek koraèa sigurnim koracima ka osvajanju novih likovnih prostora, ka onome što se naziva „èisto slikarstvo“ i u tome ga treba podrĹľati.

Vasilije Sujiæ
(Galerija Kolarèevog narodnog univerziteta, Beograd. 4 - 18. april 1995)

IzloĹľba slika Georga RedĹľeka je još jedan pokušaj da se somborskoj publici prikaĹľu i pribliĹľe pojave i zbivanja na našoj umetnièkoj sceni koja su nastala meĂ°u mlaĂ°im umetnicima tokom poslednje decenije. Bez pretenzije da se ovde upuštamo u komplikovana i sloĹľena istraĹľivanja umetnièke i društvene scene, moramo konstatovati da na njoj postoji disperzija razlièitih ideja, shvatanja, stilova koji ne samo da protivureèe jedan drugom, veæ se negiraju i meĂ°usobno iskljuèuju. U ovako širokoj lepezi, umetnost Georga RedĹľeka nalazi se na umerenijem, „tišem“ krilu u kojem se razvija postupno i logièno, ne ostajuæi pri tome po strani od umetnièke i društvene angaĹľovanosti.

Iza Georga RedĹľeka (roĂ°en 1965. u Kragujevcu, završio Akademiju umetnosti u Novom Sadu 1989. u klasi profesora Jovana RakidĹľiæa, magistrirao 1996. na istoj Akademiji),stoji veæ nekoliko uspešnih i zapaĹľenih izloĹľbi (Stara Kapetanija, Kolarac) koje je kritika prihvatila i podrĹľala (Bratislav Ljubišiæ i Suzana Vuksanoviæ- Soleš).Na somborskoj izloĹľbi dominiraju slike velikog formata, gde se istièe vrednost èisto likovnog jezika, jer je vidljivo udaljavanje od narativnih osobina slikarstva, iako cilj nije definitivni prelazak u apstrakciju. Iz nekih alegorijskih prikaza i prizora (èija je alegoriènost podvuèena i samim nazivima slika), mogu se išĂ¨itati neka druga, prikrivena i posredna znaèenja. Slike su „guste“ u oseæanjima i materiji: forma je kondenzovana, pasta bogata, faktura gusta. SveĹľinu i jedrost materije podvlaèi vidljiv trag kretanja èetke. Slikarski postupak podrazumeva istovremenost crtanja – slikanja, što „prièu“ gura u drugi plan i istièe plemenit likovni rafinman i pikturalne finese. Ova izloĹľba nam prikazuje zrelog umetnika koji sigurno koraèa svojim putem.

Zoran Pavišiæ
(Galerija Kulturnog centra "Lata Kostiæ", Sombor. Jun 2000)

Svojevrstan enformel, prisutan na ovim platnima, moĹľda i ne bi imao snagu kakva je predstavljena da sve to nije izvedeno u prilièno snaĹľnom plavom. Dvojak ili pre simbolizam suprotnih smerova plave boje koji se, u svojoj suštini, odnosi na spoznaju nedostiĹľnosti ili teške dostiĹľnosti najvišeg ili najdubljeg bio je oèigledan i osnovni izazov autora.

Izabrani postupak nije iznenaðujuæi s obzirom na prethodni angažman autora i slobodu koju dozvoljava. Kako u traganju tako i u predstavljanju naðenog.

Razmišljajuæi o veèitoj teĹľnji èovekovoj ne samo kako da sazna „to“ nepoznato veæ imajuæi i nameru da umetnièkim postupkom to i dostigne,makar dotakne, autor ovim delima ne komunicira ekskluzivno sa publikom. Bar ne na opštem planu i sigurno ne u domenu oèekivane dekorativnosti. Razumevanje predstavljenog treba traĹľiti u osnovnim elementima simbolistièkog postojanja. Naroèito boje.

Monohromski kolorit je, ponekad, vrlo teĹľak postupak. Jedino što autoru ostaje, kao sredstvo, jeste valer. Beskrajan i neverovatno razuĂ°en prostor, ali samo u jednom pravcu: kvalitet prepoznavanja i uvaĹľavanja razlièitosti tonova jednog istog. Georg RedĹľek pokazuje ne samo svest o tome veæ i prilièno tih sposobnosti.Upravo takve èinjenice vode nas odreĂ°enim razmišljanjima o umetnièkom postupku i , nadasve, postojanju.

MoĹľemo, i to ne baš ili tek ponekad, da se vrlo slobodno zapitamo da li je nuĹľno da posmatramo jedno likovno delo iskljuèivo ili ekskluzivno samo kroz prizmu eksperimenta ili nasleĂ°a. Svakako da nasleĂ°e, zajedno sa iskustvom, donosi relativnu sigurnost porcene i vrednovanja. Ipak, kakva god bila potreba èoveka da klasifikuje, da neèemu odredi pripadajuæe mesto ne bi li na osnovu toga bolje ili lakše razumeo, kreativan postupak se otima uporno i istrajno.

Luka Salapura
(Likovni salon Kulturnog centra Novog Sada. Novembar 2003)

CrteĹľi i slike Georga RedĹľeka, bez obzira na stereotip tehnièke uslovljenosti, nastaju istovremeno, sadrĹľinski se dopunjuju i u porgoramskom pogledu podrazumevaju„reifikovanu“ trajnost. Predstavljaju zajednièki put ka unutrašnjoj istinitosti sveta SLIKE (humanistièka univerizalnost plasièke celine). Ona obavezuje slikara na kontemplaciju i usredsreĂ°enost, na odgovarajuæi sistem plastièkog iskaza koji objedinjava nameru i realizaciju. Zahteva emotivnu aktivnost subjekta kao „imaginarnog posmatraèa“ koji treba da pronaĂ°e sopstveni put sopstvenog doĹľivljaja SLIKE. Njenu, plastièkim opsenama „prekrivenu“ istinu koja ne Ĺľeli da do karaja bude upoznata. Istinu SLIKE, RedĹľek objašnjava njom samom, njenom postojanošĂ¦u u kontekstu tumaèenja nekih, njegovim promišljanjima bliskih, u osnovi, univerzalnih vrednosti humanistièke tradicije slikarstva/crteĹľa. SadrĹľinsku osnovu èine izazovi „opštih znaèenja“, shvaæenih kao ideala kojima se teĹľi, koji se nikada ne mogu da dosegnu, koji su uvek novi i, nimalo paradoksalno, sve udaljeniji. U slikama/crteĹľima, slikar vodi samo njemu vaĹľan disput sa sopstvenom savešĂ¦u i neprijatnim izazovima vremena, raspravlja o dobru i zlu, o lepom, o idealu uzvišenog, o melanholiji i, nadasve, o ljubavi i sreæi.

SLIKA Georga RedĹľeka nije sentimentalni veæ ubedljiv plastièki zapis o humanom uprkos neprijatnoj, obespokojavajuæoj stvarnosnoj zbilji. Slikar ne Ĺľeli da joj se suprostavi, ni da je ignorisanjem odbaci, da prenebregne njenu prisutnost. PribliĹľava joj se oprezno, objašnjava je sa emotivne distance èoveka koji poznaje i razume razloge prisutnosti zla koje ne ilustruje simbolièkom prièom veæ moæima SLIKE, pikturalnošĂ¦u slikarske materije i konstruktivnim crteĹľom ukazuje na vreme socijalne destrukcije. SluĹľi se metaforama, izbegava (simbolièki kod), direktnost iskaza, naraciju. Iako su njegovi crteĹľi i slike moguæa seæanja na konkretne prizore, oni nisu scenièni, umereno su groteskni, pre utišani, njegov iskaz je pre diskretno negovešten nego direktno iskazan. Izbegava retoriènost i izazov didaktièkog, opredeljuje se za plastièki govor SLIKE, za njenu tajanstvenost i intrigantnu nepotpunost kao neizrecivost znaèenja. Ne oponaša stvarnost ma kakva ona bila veæ je dograĂ°uje ali je, istovremeno, i svodi na podruèja uzdrĹľanih alegorija koje nas ne mogu uèiniti ravnodušnim. Naprotiv, svoju strepnju kao iznuĂ°eni stav slikara, izjednaèava sa našim saznanjem o (atavistièkoj sumnji) u slabašne sile dobra i u nedostiĹľni ideal spokojstva.

Plastièni svet RedĹľekove SLIKE, koja u osnovi neutrališe podelu na sliku kao slikarstvo i crteĹľ kao crtanje (jer, slika se i crta, crteĹľ se i slika), predstavlja sistem ubedljive i uzbuĂ°ujuæe „oznaèene predstrave“. Ona je uvek u sferi njegove pikturalnosti, podrazumeva boju pre kao materiju nego kao iluziju. Nikada nije samo vizuelna opsena stvarnog veæ aluzija na „neizvesnost moguæeg“, na predpostavljenu realnost u koju moĹľemo da (po)sumnjamo, da je ne prihvatimo ali ne moĹľemo ostati ravnodušni. Slikar se koristi nasleĂ°em figuracije ali ga prilagoĂ°ava sopstvenom iskustvu SLIKE. Izazov pikturalnom traĹľi u materiji, u svetlosti i ritmu, u harmoniji koja je nekada i disharmonija, u redu odnosa i konstruktivnih spojeva ali i u njegovoj destrukciji, izbegava „konaèno rešenje“ jednom slikom/crteĹľom, prenosi ga u poredak radova koji æe tek nastati. Formira krug slika znaèenja i slika oznaèavanja, u neprekidnom je disputu sa vremenom i istorijom, sa zbiljom koju donekle relativizuje i sa izmaštanim koje sugeriše kao moguæu stvarnost.

Miloš Arsiæ
(Galerija "Podrum", Novi Sad. 16. oktobar - 8. novembar 2005)