Nalazite se na arhiviranoj verziji Art magazina

Paradoks vrednosti
Miloš Arsiæ
(Novi Sad, 2006)

IzloĹľbom digitalnih printova pod nazivom „Nemoguæa tranzicija“, Andrej Tišma potvrĂ°uje opredeljenje za aktivni odnos umetnika prema „stvarnosnoj zbilji“. Njegovo shvatanje umetnosti samo prividno podrazumeva direktne, narativne iskaze koji se, smislom (i darom) za graĂ°enje dvosmislenih znaèenja „prepoznatog“, pretvaraju u metafore.

Ovaj ciklus digitalnih, znaèenjski preformulisanih sadrĹľaja, paĹľljivo odabranih reklamnih fotografija, koji je unapred odreĂ°en stavom o nemoguæem, ne podrazumeva gorèinu pesimistièkog odnosa prema uoèenim kontroverzama tranzicije. Suprotstavljanjem dve realnosti (odnos „sive stvarnosti“ i potrošaèkih ideala), istovremeno ih integriše u uzbudljivo jedno koje se, znaèenjima i neposrednim upozorenjima na oèiglednost trenutka nesvršenosti („ublaĹľenih“ agresijom reklama kao virtuelne zamene za moguæe), preobraĹľava u smisaonu intrigu.

Pre zabrinut nego apatièan, više ironièan nego pesimistièan u pogledu „sreæne buduænosti“ koju æe doneti tranzicija, Tišma (pre)ispituje sopstvene emocije i doĹľivljaje agresivnih reklama „prestiĹľnih“ proizvoda (Reebok, Lauren, Boucheron, Coca Cola, Boss, Yamaha). Oni su realnost „iz druge ruke“, varljive slike laĹľnih vrednosti iz kontroverznog domena bogatsva koje ga egzistencijalno ugroĹľavaju i obespokojavaju. NJegov odgovor na stvarnost „sa druge strane ulice“, neposredno je izreèen u iluzijama digitalnih printova koje se podrazumevaju u univerzalnom svetu Slike (podjednako slike-predstave, „oznaèene predstave“ ili slike znakova), u realnosti njenih opsena. Odgovor je iznuĂ°en ali i odgovarajuæi, opsena koja je podrazumevajuæa jedinica ubedljivosti Slike (digitalnog printa), merom prepoznatog postaje stvarnost na koju nevoljno pristajemo iako znamo da to nije svet obeæanog spokoja. Nedoumice o smislu bogatstva, Tišma ne razrešava, prihvata ih kao stupice stvarnosnog miljea koji ga guši, kome oseæajem za mere vrednosti ne pripada. NJegova umetnièka angaĹľovanost ne poklapa se u potpunosti sa moguæim politièkim odnosom prema „zbilji u formiranju“. Interesuje ga umetnièka realnost „ne-konaène stvarnosti“, likovna istinitost, svejedno da li u predstavi ili znaku, koja relativizuje egzistencijalne kontraste „trenutka tranzicije“ i postavlja ih u podruèje nemoguæeg.

Eksplicitno upozorenje da stvar treba uzeti u svoje ruke („Prva pomoæ – uradi sam: EPP borbe za mentalno preĹľivljavanje“), jer samo prepoznavanje „firmiranih“ proizvoda u zbilji truleĹľi, raspadanja, bede i nemaštine, u osnovi je pogled sa distance bez obzira na stepen kritiènosti. Tišma uspeva da izbegne politièku retoriku o poznatom, koristi direktan iskaz koji je istovremeno i metafora o dvosmisleno moguæem, i poruka koja se neposredno vizuelno uoblièava i na razlièite naèine tumaèi. Kontroverze vrednosti tranzicije koje uoèava i znaèenjske zamke koje postavlja, pretoèene su u stvarnosne iluzije precizno uoblièenih, najèešĂ¦e „oznaèenih“ predstava, u vizuelne celine „estetskih vrtoglavica“ ubedljivog plastièkog smisla. NJegov odnos prema strukturi digitalnog printa bliĹľi je „estetskoj viziji sveta i društva“ nego pragmatiènom, retorièkom stavu o domenu bogatstva i vrednostima. U osnovi je intimna zapitanost koju Andrej Tišma ne Ĺľeli da zadrĹľi za sabe, „otvara“ svoju privatnost aktivnom „posmatraèu“ i uvlaèi ga u svet sopstvenih doĹľivljaja.

�iodom u naduvani mehur oèekivanja
John Byrum
(Klivlend, 2006)

Znaèenja radova Andreja Tišme "Nemoguæa tranzicija" nalaze se i odzvanjaju u kontrastu izmeĂ°u perfekcije reklamne slike i stvarnosti u kojoj Ĺľivimo. On Ĺľeli da budemo svesni da te slike postoje da bi nas nevele na promenu ponašanja, odnosno da kupimo nešto što inaèe ne bismo. Ili, moĹľda još suptilnije, one deluju kao još jedne slike u naizgled beskonaènom nizu, koje ulazeæi nam u Ĺľivot utièu na naèin mišljenja, ili nam moguænost mišljenja ogranièavaju.

Reklamer mora da stvori jednu vrstu mita, vizuelni mit savršenosti do koga se stiĹľe preko datog proizvoda. Tišma podriva tu poruku jednostavno suprotstavljajuæi toj laĹľnoj pomodnoj bajci fizièku realnost svakodnevlja, ubadajuæi neophodnu èiodu u naduvani mehur naših oèekivanja. Poenta NJegove 'èiode' je kontrast izmeĂ°u projekcije idealnog, veènog, perfektnog proizvoda namenjenog potrošaèu, i svakodnevice raspadanja i nesavršenosti u kojoj Ĺľivimo. Tišmini kolaĹľi nas navode da otkrivamo zanimljive paralele izmeĂ°u platonskog idealizma i potrošaèke propagande.

On nas podseæa da je propadanje i raspadanje neizbeĹľno. Bezvremena perfekcija je iluzija, a sve što moĹľemo da saznamo je transformacija.

Nismo li sve to znali i ranije? Tišmini radovi su tu da nas na to podseæaju.

Ka meri vlastitog biæa
Sava Stepanov
(Novi Sad, 2005)

U tokovima vojvoĂ°anske likovne scene Andrej Tišma je na poseban naèin, alternativan i neekskluzivan, prisutan još od poèetka sedamdesetih godina. AngaĹľovan odnos prema svakodnevlju ovaj umetnik je izraĹľavao sredstvima koja su i sama proizvod sveta i vremena u kome Ĺľivi i stvara. Fotografija je osnovni arte-fakt u njegovim mejl-art radovima, xeroxima i elektrografikama, videu i kompjuterskim veb-art ostvarenjima. U skladu s Ĺľeljenim iskazom Tišma primenjuje fotografiju kao dokumentacijsku potvrdu izvedenog rada (akcije, performansi, zapisi), kao stvaralaèki gest kojim se izraĹľava vlastita privatnost i umetnièki personalitet (serija polaroida iz osamdesetih godina), ili naĂ°enim i skeniranim fotografijama ostvaruje smislene, angaĹľovane, uvek sarkastiène i metaforièki bogate zakljuèke o aktuelnom trenutku èoveka našeg doba.

U radovima s fotografijom Andrej Tišma se ne bavi pitanjima medijske autentike. Njegov pristup temama i funkcijama fotografije jeste modernistièki jer je sve zasnovano na elementarnim osobenostima fotografske slike - ona je veèiti iseèak stvarnosti i personifikacija realnosti. Veoma èesto, taj stav Tišma zaoštrava do krajnjih posledica, pogotovo u onim radovima gde je fotografija dokument o umetnikovoj vlastitoj privatnosti, gde je fotografska slika odraz iskrene i istinske ispovesti.

U serijama fotografskih ostvarenja realizovanih tokom osamdesetih (ciklusi i izloĹľbe s naslovima Smrt oko oèiju, 1985; Opasnost, 1986-87; Iskušenja 1987-92) Tišma je insistirao na rigidnim suèeljavanjima Erosa i Tanatosa, na sukobljavanjima vitalistièkih i katastofi~nih simptoma ne bi li precizno dijagnosticirao stanje svesti pojedinca u socijalnom okruĹľenju... Tokom umetnosti devedesetih on se drĹľi sliènih naèela ali erotiku i pornografiju više ne prikazuje samo kao ispovedni lièni èin nego kao sociološku pojavu èiji je tretman u sveobuhvatnom mas-medijskom sistemu poistoveæen sa neminovnostima dnevnih vesti koje - istovremeno - imaju dignitet reprezentativne manifestacije impulsa savremenog sveta ali i trivijalno znaèenja potrošne informacijske robe... U devedesetim godinama sad veæ prošlog veka Tišmina umetnost je izrazito kritièki raspoloĹľena prema novom svetskom poretku, prema SAD i svim duhovnim produktima tog društvenog sistema, prema izvitoperenim manifestacijama do vrhunca uznapredovale savremene civilizacije (Natural resorts, Kolateralna umetnost, American Art chool, Amerièke milenijumske bombonjere...). Ne bez razloga, svojevremeno je Danijel Stringer u èasopisu Digital arts (2001) zakljuèio da "svako ko Ĺľeli da razume politièku, umetnièku i etièku situaciju u današnjem svetu moĹľe poèeti od gledanja web umetnosti srpskog umetnika Andreja Tišme", od umetnosti koja koristeæi fotografiju (baš kao i informacijska i komunikacijska iskustva meil arta i internet umetnosti) dopire do duhovitih, ironiènih, angaĹľovanih i kritièki definisanih umetnièkih zakljuèaka o samoj suštini senzibiliteta vremena prekretnice vekova i milenijuma.

U seriji printova iz ciklusa U mojoj sobi, Andrej Tišma sublimiše svoja dosadašnja autorska iskustva i uspostavlja ravnoteĹľu izmeĂ°u vlastite intimnosti i agresivne javnosti. Na seriji velikih fotografija snimljenih "u mojoj sobi" privatnost je tek okruĹľje u koje dopiru impusli svakodnevice. Tišma je, poèetkom ovog veka, zreo umetnik, stvaralaèka liènost koja na jedan sebi svojstven naèin "bira" i prihvata odjeke svetskih dogaĂ°anja. U plastièkoj celini njegovih velikih fotografija ti su "odjeci" definisani ubaèenim press fotosom, kao svojevrsnim "dokaznim materijalom" o postojanju onih stvari koje se uvlaèe u naše Ĺľivote, u našu psihu, u našu svest o nemilosrdnosti svakodnevlja, o èudesnom ljudskom usudu... Kritièki odnos osvešĂ¦enog umetnika precizno je definisan u ovim fotografsko-kompjuterskim tvorevinama. A svo to angaĹľovanje umetnika Andreja Tišme na "istraĹľivanju sopstvenog okruĹľenja, arheologije privatnosti i simultanog registrovanje impusla sveta" doima se kao jedan, moĹľda èak i oèajnièki pokušaj umetnika da iznaĂ°e pravi stav prema oseæanju epohalne krize, da iznaĂ°e meru svih stvari, da dopre do duhovnog sklada i ravnoteĹľe, do vlastitog biæa, do sebe samog.

Ekološka etika: politika i komunikacija u Tišminoj web umetnosti
Daniel Stringer
("Digital Arts", br. 3, Novi Sad, 2001)

Svako ko Ĺľeli da razume politièku, umetnièku i etièku situaciju u današnjem svetu moĹľe poèeti od gledanja web umetnosti srpskog umetnika Andreja Tišme. On nudi inteligentan i kreativan uvid u sloĹľena pitanja, naroèito ona vezana za njegovu lokalnu situaciju, ali od meĂ°unarodnog znaèaja. Nakon doĹľivljaja njegovih radova biæete podstaknuti da shvatite sopstvenu situaciju i ulogu u današnjem globalnom društvu. Ĺ˝elim ovde najpre da objasnim pozadinu vezanu za ranije faze i kontekst Tišmine umetnosti, propraæene primerima. Ipak, njegov rad je toliko obuhvatan da bi bilo potrebno mnogo više prostora nego ovde za potpuno predstavljanje koje zasluĹľuje.

Tišma ima prošlost ukljuèenosti u mreĹľnu, komunikacionu umetnost koja se moĹľe pratiti u njegovom mail-artu 70-ih i 80-ih godina, do njegovog ranog ukljuèivanja i uèešĂ¦a u Internet projektima i zbivanjima. S obzirom na to on je cenjen stvaralac i teoretièar oba ova umetnièka pokreta. Tišmini radovi se oslanjaju na tradiciju mail-arta i pripadaju struji Internet umetnosti zasnovanoj na komunikaciji, saradnji i demokratiji, pre nego na formalnim i medijsko-instalacionim orijantacijama koje se takoĂ°e sreæu u praksi. On reaguje na svetske dogaĂ°aje, stvarajuæi umetnièka dela kojima odgovara na situacije stvorene meĂ°unarodnom politikom, globalizacijom i odvajanjem individua od politièkog procesa. Internet kao medij omoguæava alternativnim stavovima da se šire istom brzinom kao stavovi savremene politike.

Ekololgija: geopolitika, društvo i Internet

Ekologija je bila vaĹľna za Tišmin rad još od njegovog mail-art projekta “Priroda daje...” 1992. koji je bio posveæen prirodi i skrenuo paĹľnju na katastrofièna zbivanja u svetu. Od tada on ispoljava naglašeno interesovanje za “ekologiju”, koja predstavlja odnos Ĺľivih biæa prema svojoj okolini, ili kako to Tišma vidi: “Ekologija nije vezana samo za èist vazduh, vodu i zdravu hranu, nego i za èiste društvene odnose i etièki èiste postupke”.

Globalizacija je primer kako su ovi odnosi ugroĹľeni. Ogromne razlike meĂ°u bogatim i siromašnim drĹľavama rezultiraju manipulacijom i nepoštenom upotrebom sile radi daljeg intenziviranja zdruĹľene ekspanzije.  To lebdi iznad svega i donosi masovni otpor u obliku demonstracija koje se pretvaraju u okršaje ekstremista i brutalnih snaga bezbednosti. Navedena zbivanja i situacije kada zdruĹľeni moænici raspravljaju o buduæem obliku globalne ekonomije, što zatim utièe na Ĺľivote i egzistenciju mnogih u eksploatisanim drĹľavama, izaziva nezadovoljstvo meĂ°u stanovništvom iskljuèenim iz politièkog procesa, koje se zbog toga okreæe ulici. Tišmini radovi deluje kao konstruktivni protest, kao kreativno leèenje, kako za individue tako i za problematiène odnose izmeĂ°u vladara i potèinjenih. Njegovi radovi su dobar primer kako komunikacija i kreativnost pruĹľaju sredstva za komentar poloĹľaja pojedinca u svetu.

Uloga umetnièkih institucija je takoĂ°e vaĹľno pitanje kada se radi o web umetnosti. Njihovu privilegovanu ulogu u prezentaciji i umetnièkoj produkciji avangarda je oduvek pokušavala da otkloni. Internet umetnost, kao mail-art pre nje, ide putevima avangarde u traĹľenju nezavisnosti od takvih institucija, stvarajuæi direktne i neposredne umetnièke forme koje se razmenjuju meĂ°u stvaraocem i gledaocem bez posrednika i cenzure. Tišmini radovi koriste ovu situaciju omoguæavajuæi da njegov kritièki stav bude lako prenesen i razmotren. Na Internetu postoji umreĹľena zajednica koja podstièe umetnièku praksu nudeæi kontekst za produkciju i prezentovanje radova.

Web radovi

Tišma je usvojio jedan poseban jezik prilagoĂ°en Internetu, ponekad preuzet od predmeta svoje kritike, ili konstruisan u obliku igara ili zagonetki punih humora i ironije, èesto jednostavnih ali direktnih. “Novi savetski miris” (New World Odour: www.webheaven.co.yu/art/nwo.htm) i “Cenzurisane slike za odrasle” (Adult Censored Pics: www.webheaven.co.yu/art/adult.htm) oba predstavljaju imitaciju komercijalnih web sajtova ali sa odreĂ°enim razlikama. Prvi predstavlja seriju parfema sa mudro smišljenim marketinškim sloganima i strateškim nazivima. Na primer miris nazvan “M. M. F” prati opis: “Kada se oseæate jadno i lošeg ste raspoloĹľenja ovaj miris æe vam dati Ĺľeljenu iluziju sreæe”. Isto vaĹľi i za “S. A. D”:  “Miriše pomalo èudno, u veæim kolièinama èak odvratno. Zato ga koristite veoma obazrivo jer moĹľe od vas oterati najbolje prijatelje”.  Ovi primeri funkcionišu kao sarkastiène ali podesne opaske na raèun tema kojima se bave. Ostale varijante parfema takoĂ°e imaju nazive koji aludiraju na institucije novog svetskog poretka, upotpunjene adekvatnim porukama. Ovaj rad deluje kao duhovit ali ozbiljan komentar snaga globalizacije.

“Opšti pogled” (General Vision: www.webheaven.co.yu/nato/general.htm) stoji na èelu serije “Amerièka mora” Tišminog web sajta: www.webheaven.co.yu/tisma/webart1.htm. Sajt je podeljen na dva dela od kojih gornji pokazuje lice NATO generala Klarka, a donji njegove vojne oznake. Posetioci su upuæeni da ispitaju generalova èula klikæuæi mišem na delove njegovih oèiju, nosa i ušiju. Usled ovoga u donjem delu rada pojavljuju se scene bombardovanja i uništavanja za vreme vojne intervencije protiv Jugoslavije 1999. Ove slike na simbolièan naèin zamenjuju Klarkova statusna obeleĹľja i odlikovanja surovim nedelima poèinjenim za vreme rata. “Ispitivanjem” generalovih oèiju, nosa i sluha gledalac postaje svesatan besmislenosti poèinjenog akta. Ovaj rad podstièe i na razmišljanje o tome  šta generali zaista vide i èuju, i do koje mere doĹľivljavaju ratove kojima komanduju.

U pomenutim web radovima gledalac je aktivni uèesnik, èitajuæi i odgonetajuæi karakteristièni Internet jezik, posmatrajuæi kako se pred njim otkrivaju Tišmine ideje i  uverenja. Postavljaju se pitanja vezana za  gledaoèeve liène stavove, suèelujavaju i podstièu njihove pozicije. Kombinujuæi jezik sa strukturama i idejama Tišma je obezbedio uspeh svojim umetnièkim delima, jer gledalac i nakon napuštanja radova zadrĹľava poruke i njihove namene. U ovom sluèaju to su etièki principi, svest o okolnostima u kojima se pojedinac nalazi i o moguænostima da se pozabavi svojim socijalnim i politièkim okruĹľenjem. Ovo se temelji na Tišminim liènim iskustvima kao pojedinca u društvu koje ispašta zbog aktuelne geopolitièke situacije. Samo suprotstavljanjem tako teških pitanje biæe moguæe popraviti i izleèiti narušenu društvenu ekologiju. To je stav koji se razaznaje kroz sve Tišmine radove, koje je neophodno lièno iskusti radi boljeg razumavanja njegovih intersovanja, domišljatosti i kreativnosti.

Andrej Tišma, umetnik koji odavno u svom radu tehnološka sredstva i dostignuæa stavlja u sluĹľbu umetnika i umetnosti, i na taj naèin ih oèoveèuje, svoje najnovije radove izveo je upravo korišĂ¦enjem moguænosti koje daju kompjuteri, skeneri, crno-beli laserski štampaèi ili najnovije generacije ink-dĹľet štampaèa u boji.

Vezujuæi se na ranije radove, samo sada oslobodjen mnogih zametnih postupaka pri izradi, koji su znali i da ga ogranièavaju, Tišma je stvorio jednu seriju elektrokolaĹľa i elektrografika koji su, upravo zahvaljujuæi korišĂ¦enju pomenutih proizvoda visoke tehnologije, dobili na poveæanju komunikacije sa posmatraèem.

Zastupajuæi ideju neekskluzivnosti umetnosti i angaĹľujuæi se na buĂ°enju duhovnosti Tišma i ovim novim radovima daje svoj karakteristièan peèat, a to je odgovor svom vremenu i neprekidan protest i opomena kako na globalnom, tako i na lokalnom planu. U njegovim delima ne treba  traĹľiti likovnost veæ poruku, akciju delovanje na ljudski duh, ne bi li se malo uznemirio i konstruktivno angaĹľovao.

Luka Salapura
(Katalog izloĹľbe "Elektrografike", Dom Kulture, Niš, oktobarbar 1997)