Nalazite se na arhiviranoj verziji Art magazina

Susret sa delima Pavla Jovanoviæa pripada onoj grupi nesvakidašnjih dogaĂ°aja koji u moru kièa i bezidejne osrednjosti ne samo što lièe na svetionike što vode do sigurnih luka prave umetnosti, veæ oni to u potpunosti jesu. Njegove crno-bele fotografije nude seriju ansamblaĹľa izrazitog emotivnog i duhovnog sadrĹľaja. Svakodnevni upotrebni i dekorativni elementi, koje ovaj umetnik koristi da izgradi svoje metafore i potom ih sklopi u metafizièke celine, imaju u sebi neku posebnu sakralnost. SadrĹľaj prošlosti, koji je pomenute elemente uèinio arhetipovima nekog individualnog vremena i prostora, širi oko sebe toplu harmoniènost i nepredvidljivost misaonih asocijacija. Nazivajuæi ih jednostavno mrtvim prirodama ili kompozicijama on posmatraèu ostavlja beskrajnu moguænost izbora.

Prvobitni period crno-belih radova, koji pokrivaju emocje, poslednjih godina biva zamenjen color printevima (od galerijskih do izrazito velikih formata) i tumaèenjem egzistencijalnih problema i rasprava kao i traĹľenjem odgovora. Prevladavajuæi sopstvenu podsvest umetnik pristupa i promeni formalnih principa. Napušta, kao primarnu, linijsku formu svojih kompozicija, a ansamblaĹľ zamenjuje kolaĹľem i fotomontaĹľom dok pristustvo nadrealizma objašnjava na sledeæi nacin: "Ĺ˝elim da izrazim veèiti sukob sveta sa prošlošĂ¦u i buduænošĂ¦u. Verifikacija sadašnjosti kao vrednosti je bezizlazna ideja. Suština je u ostavljanju tragova u prostoru i vremenu." Upravo iz ovakvih konceptnih stavova Pavle Jovanoviæ izvlaèi snagu za eksperiment i promene koji i inaèe karakterišu njegovo delo još od same pojave na javnoj sceni.

Ispunjavajuæi jednu vrlo zahtevnu matricu vrednosti, Jovanoviæ delu pristupa kompleksno: ukljuèuje istoriju, filozofiju, religiju, psihologiju... smatrajuæi da se jedino tako moĹľe izraziti sva sloĹľenost èoveka kao pojedinca i vremena uopšte. Blizak nadrealistièkoj fantastici Renea Magrita i metafizièkom slikarstvu Ă�orda de Kirika, Pavle Jovanoviæ jednim suštinski osloboĂ°enim stilom stvara dela koja u posmatraèu bude mnogo više od Ĺľelje za kontemplacijom.

Luka Salapura,
likovni kritièar

Kada je nastala fotografija, pre više od veka i po, njeni autori su najpre podraĹľavali slikarstvo koristeæi iste motive i Ĺľanrove kao što su pejzaĹľ, mrtva priroda, portret. No nedostajala im je boja da slikarstvo dostignu. Zatim se sedamdesetih godina prošlog veka situacija obrnula pa je kroz stil fotorealizma slikarstvo oponašalo fotografiju, jer ona je postala medij superiorniji, sugestivniji i istinitiji od slikarstva.

Danas verovatno postoji nostalgija fotografa prema slikarstvu, pa se mnogi putem digitalne fotografije i kompjuterske obrade, zahvaljujuæi specijalnim moguænostima i efektima, obraæaju slikarskoj tradiciji, kao što to beše na samom poèetku istorije svetlopisa.

Novosadski autor, fotograf, kompjuterski majstor, a na poèetku karijere i slikar, Pavle Jovanoviæ (1948), èini se da je potpuno izmirio ova dva vida vizuelnog izraza. Naime, on veæ dugi niz godina svoje nadrealistièke foto-montaĹľe štampa na slikarskom platnu, i tretira ih kao slikarski èin. Fotografiše razlièite elemente kao što su predmeti, fragmenti pejzaĹľa, teksture razlièitih materijala, koje zatim digitalnom tehnikom besprekorno komponuje jedne u druge dobijajuæi najubedljiviju moguæu fantastiku. Ovoj ubedljivosti doprinosi fotografska preciznost koju ni jedna slikarska ruka ne moĹľe dostiæi, a sa druge strane izneverava fotografski princip beleĹľenja u jednom trenutku, prolongirajuæi svoj postupak prema potrebi i broju ukomponovanih elemenata.

Jovanoviæ je godinama ove moguænosti razvio i unapredio do savršenstva pa gledalac ne moĹľe da odoli utisku da je ova fantastika, sada izloĹľena u novosadskoj Galeriji "Bel art" potpuno realna i moguæa. Jovanoviæ se poigrava gledaoèevom logikom i oèekivanjima, unoseæi meĂ°u svoje devojke i konje presvuèene korom drveta, puĹľeve, ptice i lišĂ¦e u beskrajnim pustinjskim ili zelenim pejzaĹľima enigmu koju upotpunjuju zagonetni posmatraèi smešteni u same slike.

Andrej Tišma
likovni kritièar