Autor: Lazar Markoviæ
Osnovna delatnost: grafièar
Adresa:
Telefon:
Mobilni: 066 436 469
Faks:
E-mail:
Ova adresa je zatiena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.
Web: http://srem.on.neobee.net
Lazar Markoviæ (1960, Novi Sad). Diplomirao je na Akademiji umentosti u Novom Sadu, odsek Likovnih umetnosti, grupa za likovnu umetnost i pedagogiju i stekao zvanje akademskog grafièara – likovnog pedagoga (1991). Magistrirao je na Akademiji umentosti u Novom Sadu – grafièki smer. Na Protestantskom teološkom fakultetu je stekao zvanje mastera (2012). Na Fakultetu za menadžment u Sremskim Karlovcima je stekao zvanje mastera sa radom na temu "Uloga strategijskog menadžmenta u Galeriji likovne umetnosti, poklon zbirke Rajka Mamuziæa" (2013). Dobio je zvanje mastera slikarstva na Fakultetu lepih umetnosti u Beogradu (2014). Priprema doktorat na "Fakultetu za menadžment u Sremskim Karlovcima na temu Modeli projektnog upravljanja u institucijama kulture èiji je osnivaè AP Vojvodina".
Bio je organizator u dramskom programu Radio Novog Sada (RNS) 1982. godine. Iste godine radio je kao novinar – saradnik Novosadske hronike RNS i pratio je dogaðaje iz kulture do 1984. godine. Bio je profesor u srednjim i osnovnim školama u vremenu od 1991-2001.
To nije bio kontinuirani rad, veæ rad sa prekidima. Nakon toga stekao je status samostalnog umetnika. Od 2011-2013. godine je bio mediotekar u Srednjoj saobraæajnoj školi "Pinki". Bio je organizacioni sekretar Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine. Veæ devet godina radi kao direktor Galerije likovne umetnosti poklon zbirke Rajka Mamuziæa.
Kao slikar i grafièar izlagao je na 55 samostalnih likovnih izložbi i na oko 300 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Uèestvovao je na 50-ak likovnih kolonija, od kojih je nekoliko i sam organizovao.
Izlagao je na sedam fotografskih izložbi, meðunarodnog karaktera (Zagrebaèki salon, Niš, Novi Sad...). Pisao je radio drame, od kojih je nekoliko realizovano u produkciji Dramskog programa Radio Novog Sada, na srpskom, maðarskom, slovaèkom i rumunskom jeziku. Pisao je likovne kritike i likovne prikaze u èasopisima "Likovni život" i "Nova misao".
Recenzent je za knjigu Todora Manojloviæa "Likovne kritike", koju je priredila Jasna Jovanov, Zrenjanin, 2007.
Uèestvovao je na više javnih tribina o kulturi.
Predsednik komisije za izbor projekata u oblasti vrhunskog profesionalnog savremenog umetnièkog stvaralaštva u AP Vojvodini (2006). Èlan komisije za izbor projekata u oblasti vrhunskog profesionalnog savremenog umetnièkog stvaralaštva u AP Vojvodini (2007). Èlan komisije za sufinansiranje programa i projekata u oblasti savremenog umetnièkog stvaralaštva od pokrainskog znaèaja (2010). Bio je èlan saveta za kulpuru AP Vojodine. Bio je èlan komisije za dodelu Nagrade Marina Olenjina u oblasti baletske umetnosti (2007). Èlan je Saveza novinara Srbije. Èlan je Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine. Èlan je Saveza udruženja likovnih umetnika Srbije. Èlan je Association Internationale des Arts Plastiques, auprés de Organisatio des Nations Unies pour èducation, la science et la culture. UNESCO. Èlan Muzejskog društva Srbije. Èlan je ICOM-a (International council of museums). Bio je èlan umetnièkog saveta Saveza likovnih umetnika Vojvodine. Bio je èlan predsedništva Saveza Udruženja likovnih umetnika Vojvodine. Bio je predsednik Koordinacionog odbora Umetnièkih udruženja Vojvodine. Bio je predsednik Udruženja likovnih umetnika Vojvodine. Docent na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu 2009-2011. Èlan komisije za sufinansiranje programa i projekata u oblasti savremenog umetnièkog stvaralaštva od pokrainskog znaèaja (2010). Predsednik žirija 54. oktobarskog salona u Šapcu. Èlan komisije za sufinansiranje programa i projekata u oblasti savremenog umetnièkog stvaralaštva od pokrainskog znaèaja (2011). Èlan žirija za dodelu nagrade "Sava Šumanoviæ" (2014). Èlan je žirija Meðunarodnog takmièenja 24. kadar koje je organizova Fotografski klub Vojvodina iz Novog Sada. V a ž n i j e s a m o s t a l n e i z l o ž b e:- 2013. Beograd, FLU, Centar za grafiku i vizuelna istraživanja Akademija;
- 2012. Beograd, Galerija "Grafièki kolektiv";
- 2010. Subotica, Moderna galerija Likovni Susret;
- 2010. Budimpešta, Galerija Arkad;
- 2009. Beograd, Prodajna galerija "Beograd"; Novi Sad, Mali likovni salon;
- 2008. Novi Sad, Galerija Bel Art; Novi Sad, Galerija Podrum; Novi Sad, Galerija Most;
- 2006. Novi Sad, KCNS, Mali likovni salon;
- 2005. Novi Sad, Galerija "Zlatno oko";
- 2005. Šabac, Kulturni centar Šabac;
- 2003. Novi Sad, KCNS, Mali likovni salon;
- 1999. Novi Sad, Galerija SULUV-a;
- 1997. Beèej, Galerija "Krug";
- 1996. Sombor, Galerija kulturnog centra "Laza Kostiæ";
- 1996. Novi Sad, KCNS, Likovni salon Tribina mladih;
- 1995. Novi Sad, Galerija SULUV-a;
- 1992. La Paz, Bolivija
Kao slikar i grafièar izlagao je na oko 300 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Za autora Suprematistièke kompozicije: Belo na belom reèeno je da "slika Ništa" i pokazuje "Sve"; od tog vremena, u sferi slikarstva zbilo se bezbroj jalovih harmonija i plodnih razaranja. Prostor, boja, linija - svaki od ovih elemenata podvrgavan je kako manijakalnostima sinteze, tako i histerijama analize. Obremenjen spoznajom opasnosti što ih nosi svako od ovih usmerenja - upravo u onoj meri koja je potrebna da mu oèuva budnost - Lazar Markoviæ nastavlja i proširuje svoju pustolovinu Linije.
U Markoviæevoj poetici, pojam "apstrakcije" oznaèava, istovremeno, i oruðe metoda (individualna verzija jedne opšte strategije) i naèelo utemeljenja (izbora) teme. Dvosmislenost ovakve postavke u istraživanju prirode, uloge i dejstvenosti Linije otkrivamo osnovnu pokretaèku energiju Markoviæeve potrage - ironiju. Upravo ovde predoèena dodekadika, ovih dvanaest faza/slojeva "iskošenog èitanja" prostora, svedoèe o nedovoljnosti polova Vertikale (apsolutnog, paradigme) i Horizontale (relativiteta, sintagme), o rizicima u koje nas uvode pomenuti "Sve" i "Ništa". Izmeðu analize i sinteze, histerije i manije, pulsira Markoviæev ujed dijagonale, la ultima linea, istraživanje koje se efektno hrani sumnjom u sopstveni smisao.
Svetislav Jovanov Grafika je danas likovna disciplina dovedena do nesluæenih tehnièkih moguænosti i do velikog bogatstva likovnih i estetskih pristupa širom sveta. Èesto se kaže da u grafici više ništa novo ne može da se kaže, meðutim pojedine izložbe to još uvek demantuju. Tako na primer novosadska izložba grafike Lazara Markoviæa (1960) u Galeriji Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine donosi originalan pristup dolaženja do grafièkog lista, a uz to likovno veoma snažan i opravdan. Naime Markoviæ svaki list gradi multiplikacijom otisaka odreðene, gotovo uvek drugaèije forme.
To su mahom grubi fragmenti izjedenih grafièarskih ploèa, apstraktnog sadržaja ili sa figurama u blagom nagoveštaju. Ponavljajuæi ove elemente u razlièitim ritmovima i poretcima (dijagonalno, vertikalno, horizontalno, disperzivno) autor postiže privlaène dekorativne efekte, gde crni otisak na prostranom belom papiru daje dramatiène odnose. Ovi radovi velikog formata na kojima se otisnute matrice bore za osvajanje beline prostora, asociraju na drevne peèate na svili Dalekog istoka ili otiske valjka na staroegipatskim glinenim ploèicama, i tom svojom rudimentarnošæu nude poruku o veèitoj ljudskoj potrebi za komunikacijom i ostavljanjem traga.
Ova sreæno odabrana tehnièka inovacija pruža ovom autoru nesumnjivo i moguænosti za dalje razvijanje ovog likovno upeèatljivog ciklusa grafika, što sa nestrpljenjem oèekujemo.
Andrej Tišma Motivi flore i faune ali i ljudsko predstavljaju se gledaoèevom oku. Motivi koji su èesto rabljeni, predstavljeni u svim tehnikama i baš zbog tog uvek zamka. Lazar Markoviæ nam ih transponuje putem grafike, ima tu akvatinte, bakropisa, ali i prožimanja i eksperimentisanja grafièkom veštinom, sve to nam govori da je ovaj iako mlad slikar ovladao tehnikom, postigao prepoznatljiv rukopis i osoben likovni karakter.
Naoko raznovrsno koncipirana postavka, od ptica preko bilja, pejzaža, steæaka do balerina, ipak æe pažljivom posmatraèu otkriti nit koja spaja raznorodno. Zakon fizike koji ovog slikara pokreæe na rad je i ovde prisutan.
Dinamika je lajtmotiv svih njegovih grafika. Statièni motivi pod rukom umetnika postaju dinamièni, i tamo gde nisu jasno prikazani oni se oèituju. Pejzaž planinske kuæe igrom svetlosti dobija dinamiku. Zapitamo se šta je iza, iza brda, iza kuæe...Vrabac u kljunu drži granèicu podignute glave, vidimo njegovu žurbu da završi pravljenje gnezda. Ðeram simbol tišine, prièa prièu vojvoðanskog sela. Ali i na onim na kojima odmah dinamiku vidimo, kao što je konj u galopu, motiv borbe sa steæaka, balerine, svetlost je odigrala svoju ulogu. Svetlost sveprisutna, dinamièna i kad miruje, neuhvatljiva a ipak uhvaæena, i tako zarobljena ona nastavlja svoju igru.
Jasno se ogleda nemir u miru, snaga prirode, jednostavlnosti, lepote i èar viðenje jednog trenutka upravo onoga što stalno gledamo.
Blaženka Markoviæ
Umetnost umesto reklame - Dela objavljena u projektu
    
|
; "Klikni za vecu sliku")
; "Klikni za vecu sliku")
; "Klikni za vecu sliku")
; "Klikni za vecu sliku")
; "Klikni za vecu sliku")
; "Klikni za vecu sliku")
; "Klikni za vecu sliku")
; "Klikni za vecu sliku")
; "Klikni za vecu sliku")
; "Klikni za vecu sliku")
; "Klikni za vecu sliku")
; "Klikni za vecu sliku")
; "Klikni za vecu sliku")
; "Klikni za vecu sliku")
