Nalazite se na arhiviranoj verziji Art magazina

Nasuprot ultrasavremenim lutanjima još uvek postoje umetnici koji svojom slikarskom mišlju stvaraju likovnu poemu koja slavi èin slikanja. Jedan od njih je Bojan KiridĹľiæ, nenametljivo okrenut ka prošlom, pri èemu pod velom seæanja ostavlja nizove oplemenjenih slika. Naime, KiridĹľiæ otvara patinirane kapije iza kojih trepere motivi koji zasigurno više nisu u upotrebi.

Stari gramofon zvukom pojašnjava, još jednom, metafiziku slikarskog procesa i tako slušamo tajne koje se kriju u slikarevom vanvremenskom. Sve je ukriveno taktilnim intimistièkim svetom Bojana KiridĹľiæa. Apstrahovanje starog ogledala u obliku elipse doèarava sliku u slici. Kao da kroz teleskop uperen u nebo gledamo plamene sete.

KiridĹľiæ je ranije oformio svoje zakone u slikarstvu. Razgibane kompozicije odišu sveĹľinom i preobraĹľavaju se u pikturalnosti. Svuda naziremo diskretnu lepotu Ĺľene. Preciznije, on u nanosima razlièitih inteziteta vaga na slikarskim tasovima otmenost Ĺľenske figure i njene nedokuèivosti. Ponegde kao kroz kljuèaonicu svoje duše Ĺľenske figure se pojavljuju u toploj gami, ponekad u mrkozelenim tonovima, a uvek u plutajuæem nagoveštaju.

Romantièarska nota KiridĹľiæevih slika tiho ukazuje na zaboravljene sofe koje postaju scenografija za pojedine atribute Ĺľenstvenosti (šminka, ogledalo, veo, plašt...). Na kompozicijama su prosute latice i sitne taèke koje asociraju na bisere. One odmenjuju crteĹľ i slikama pridodaju spiritualnu otmenost. Sve to uspešno sublimira nepregledan opseg slikarevih èulnih vizija.

Danilo Vuksanoviæ,
slikar

Znan sa ranijih izloĹľbi kao apstraktan slikar, Bojan KiridĹľiæ je u Galeriji Saveza udruĹľenja likovnih umetnika Vojvodine u Novom Sadu izloĹľio novi ciklus. Ponekad je postupak obrnut, pa su na slojeve boja naneseni biljni motivi. Ova igra konkretnog i apstraktnog varira iz slike u sliku, unošenjem novih nijansi, svetlosnih kontrasta i oblika površina. Posebno su fino artikulisane površine pozadinskog svetla koje kao da izbija iz samih slika.

Ovim delima KiridĹľiæ se udaljio od svojih èisto apstraktnih formi, pokazujuæi više interesovanja za ornamenat i ritam, èime se pribliĹľio i znakovnom repertoaru svakodnevlja, a time i gledaocu, unoseæi u ove slike putem zidnih šara i priliènu dozu nostalgije.

Andrej Tisma,
likovni kritièar

Posmatrano sa aspekta razvoja moderne umetnosti slikarstvo Bojana Kiridžiæa - koji se predstavlja svojom prvom samostalnom izložbom - možemo najpribližnije odrediti kao lirsku apstrakciju s obzirom da platna o kojima govorimo u najveæoj meri poseduju osnovne elemente ovog izraza: ritmiènu likovnu harmoniju i slobodnu slikarsku gestualnost automatskog postupka. Ipak, ostati na tako direktnom odredenju, naroèito posle protutnjale postmoderne i svih sloboda koje je donela, bilo bi nedovoljno za razumevanje dela ovog mladog umetnika.

Prisutni elementi i akcenti enformela, art-bruta i dripinga èine da u ovim slikama moĹľemo pronaæi mnogo više od uobièajene komunikacije sa jednim likovnim delom. Naime, Bojan KiridĹľiæ se nije bavio jednostavnim prenošenjem neuhvatljivih likovnih oblika na platno veæ je pokušao, i u velikoj meri uspeo, da iskoristi zakonomernosti automatskog postupka ne bi li, kako to kaĹľe Breton, pronašao kljuè koji "ad infinitum" otvara škrinju sa mnogim pregradama koja se zove èovek.

Interesujuæi se za suštinske stvari koje u sebi nosi jedno ljudsko biæe: oprost, ljubav, raspeæe, oplakivanje, samoæa... ovaj mladi umetnik na neuobièajen naèin pokazuje da angaĹľman u slikarstvu ne mora da bude uvek u domenu jezika agresije, šoka ili ironije zbog izbegavanja banalizovanja do kojeg dolazi prilikom asimilacije.

Obraæajuæi se kako èoveku pojedincu tako i èoveku uopšte, Bojan KiridĹľiæ pokazuje da je i kao umetnik i kao èovek duboko svestan svog vremena i svog sveta što je od velike vaĹľnosti s obzirom da je opšte poznato da su sva velika dela nastala kao sposobnost umetnika da odgovori svom vremenu. Pojavljujuæi se na javnoj likovnoj sceni u jednom vremenu opšte agresije na èoveka, ovaj mladi umetnik je svoje mesto pronašao na najbolji moguæi naèin.

Luka Salapura,
likovni kritièar
(predgovor kataloga izloĹľbe)

Lirska apstrakcija na slikama velikog formata uz elemente i akcente enformela, art-bruta i dripinga, kojima se Bojan KiridĹľiæ predstavio na svojoj prvoj samostalnoj izloĹľbi u Likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada, bila je praæena interesovanjem za suštinske stvari koje u sebi nosi jedno ljudsko biæe: oprost, ljubav, raspeæe, oplakivanje, samoæa... Ovaj mladi umetnik je tada na neuobièajen naèin pokazao da angaĹľman u slikarstvu ne mora da bude uvek u domenu jezika agresije, šoka ili ironije.

Nova samostalna izloĹľba potvrĂ°uje da je interesovanje za suštinski emotivni Ĺľivot i postojanje èoveka, uz kombinovanje klasiènog i savremenog likovnog jezika, jedan ispravan i nadasve autohton put. Beskrajni valeri toplih i hladnih boja lagano postaju ono èemu svaki stvaralac teĹľi - prepoznatljiv likovni govor autora. Vrlo intiman odnos prema valernom svetlu teško da æe nekog ostaviti ravnodušnim. U toj igri boje i svetla KiridĹľiæ stvara slike ne samo likovno plemenitog, veæ i jednog drugaèijeg, skoro metafizièkog sveta.

OsloboĂ°en napetosti za inicijalnim dokazivanjem, koju skoro uvek nosi prvo samostalno predstavljanje, ovaj umetnik je sada upotrebio Ĺľensku figuru kao alegoriju ne samo da bi dodatno osnaĹľio kompoziciju veæ i da ugradi nove likovne elemente (akcenti ekspresije, na primer) kojima je naznaèio da se neæe zadrĹľavati na postignutom uspehu prethodnih izloĹľbi. Jedna izjava Amerikanca Adolfa Gotliba, u kojoj kaĹľe da se bavi teško uhvatljivim i nepostojanim likovnim oblicima koji za njega imaju emocionalnu vrednost mogla bi se sasvim ozbiljno primeniti i na dela koja stvara Bojan KiridĹľiæ.

Ipak, ako malo obrnemo stvar i prihvatimo emociju ne samo kao univerzalno veæ i kao apsolutno izvorno estetsko stanje koliko je, istovremeno, iskomplikovan postupak za stvaraoca? Prost likovni element ili elementi lako mogu da dostignu niĹľi oblik tj. dekoraciju. No, da li emocija moĹľe da bude dekoracija? Bojan KiridĹľiæ upravo u spoznaji emocije kao takve i smelom prihvatanju obnarodovanja iste, uz potpuno kontrolisanje likovne materije, proteĹľira mladost umetnosti i umetnièkog delovanja. Bez zadrške i kalkulacije.

Bretonovo verovanje u razrešenje suprotnih stanja, kao što su san i stvarnost, kroz jednu vrstu apsolutne realnosti tj. nadrealnost vizuelno je uoblièila jedan likovni pravac. No, da li je nadrealno u likovnoj umetnosti samo ono što nam je do sada poznato kao stvoreno? Poèetkom treæeg milenijuma realnost prostora i nadrealnost dogaĂ°aja u kojima deluje Bojan KiridĹľiæ imaju sve odlike potpuno nove spoznaje stvarnosti. U tom smislu treba posmatrati i novostvorena dela ovog umetnika.

Luka Salapura,
likovni kriticar
(predgovor kataloga izloĹľbe)

Slike Bojana KiridĹľiæa nemaju nazive jer je teško imenovati ono što nam umetnik varijacijama jednog koloristièkog motiva prikazuje - èulnost. Za razliku od ranijih radova, na kojima su bili zastupljeni religiozni motivi sa èistim koloristièkim podlogama, ulja na platnu predstavljena u galeriji ULUV-a "igraju" se sa dekorativnošcu. Prepoznatljivi potezi starog valjka za kreèenje ponavljaju se na svim slikama, èime autor Ĺľeli da, ne bez ironije, podseti na "duh zaboravljenog vremena".

Blag u izrazu, koristeæi zagasite boje, umetnik nam u isto vreme prikazuje mikro i makro svet. Stojeæi u sobi, posmatrajuæi spoljašnjost i istovremeno sublimirajuæi proĹľivljeno vreme, autor kroz vizuru istorije i okoline postaje neka vrsta voajera sopstvene intime. Tanka crvena linija koja se pojavljuje na pojedinim slikama simboliše prisustvo samog autora u tom procesu.

KiridĹľiæ o svom stvaralaštvu kaĹľe sledeæe: "U mom slikarstvu najvaĹľnije je svetlo i atmosvera. Ima dosta autobiografskog u mojim rukopisima, ali autobiografsko kao neko priseæanje, maštanje, sve je prozirno, kao i moj pogled kroz starinsku koprenu. Tehnika nije bitna, ona pruĹľa samo nagoveštaj".

D. I.

Ciklus slika koje Bojan KiridĹľiæ premijerno predstavlja u Malom likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada ne moĹľemo da posmatramo samo i jedino kako je to uobièajeno: platnom ili papirom omeĂ°en dvodimenzionalni prostor i u njemu likovni govor iskazan likovnim sredstvima. Ovoga puta je potrebno, pored naznaèenog, da paĹľnju usmerimo na širu istorijsku dimenziju opšteg kulturnog i umetnièkog nasleĂ°a.

Koliko jedan obièan, skoro neprimetan termin kao „kretanje“ znaèi kada se uskrati, videli smo i doĹľiveli svi zajedno. Svoje pravo na slobodno kretanje evropskim prostorom, dok se to moglo, KiridĹľiæ je iskoristio da upozna, koliko je mogao, grad Lisabon u Portugaliji koji ga je inspirisao da u svoja najnovija dela ugradi deo njegove umetnièke tradicije.

Naime, Portugal se od drugih evropskih zemalja izdvaja tradicijom i bogatstvom ukrašavanja fasada zgrada ploèicama - azulejos kao specifiènim dekorativnim elementom. Poreklo portugalskih ploèica azulejos povezano je sa tradicijama drevnog Istoka. Tradicionalna Portugalska ploèica izraĂ°ena je od gline i prekrivena raznobojnim glazurama uglavnom plavo-bele boje i, konceptno, predstavlja osnovnu podlogu likovnog sadrĹľaja novog ciklusa slika.

Ovim delima Kiridžiæ se udaljava od svojih èisto apstraktnih formi sa poèetka umetnièke karijere, pokazujuæi dodatno interesovanje za ornament i unoseæi u ove slike, putem portugalskih azulejosa i fadoa, i priliènu dozu nostalgije.

Pored blagog ritma ornamenata, poseban segment slika èine ugraðeni akcenti koji su i sami, skoro lirski deo iskustva steèenog u Lisabonu. Svakako, tu su i dalje prisutni elementi enformela, art-bruta i dripinga koje Bojan, kao nasleðe postmoderne, primenjuje od samog poèetka.

Ovo i ovakvo slojevito graĂ°enje slika donosi nam predstavu koliko je za umetnika, koji Ĺľeli da stalno podiĹľe svoju kreativnost i svoj stvaralaèki postupak na viši nivo, kretanje / putovanje vaĹľno.

U predgovoru za prvu samostalnu izloĹľbu Bojana KiridĹľiæa napisao sam da umetnik, obraæajuæi se kako èoveku pojedincu tako i èoveku uopšte, pokazuje da je duboko svestan svog vremena i svog sveta što je od velike vaĹľnosti s obzirom da je opšte poznato da su sva velika dela nastala kao sposobnost umetnika da odgovori svom vremenu.

Nastavljajuæi postojanje na javnoj likovnoj sceni, a u vremenu ponovne opšte agresije na èoveka, umetnik Bojan KiridĹľiæ svoje mesto i dalje pronalazi na najbolji moguæi naèin.

Luka Salapura,
likovni kritièar